U današnje vreme je, kao nikada ranije, izuzetno važno da svi mi pažljivo čitamo deklaracije na hrani koju kupujemo i vodimo računa o tome šta jedemo.
Donosimo spisak namirnica koje bi svakako trebalo izbjegavati, a posebno ne biste smjeli davati ih svojoj deci.
Paštete
Spadaju u grupu proizvoda najlošijeg kvaliteta. Za paštete se uglavnom koristi meso najgore kategorije, jer je najjeftinije. Oko 50 odsto paštete čini sve ono što nije meso: voda, masnoće, kožice, iznutrice, izolati, skrob, so, začini…
U njih ide velika količina soli, koja se ne osjeća toliko u ukusu, pošto se dodaje dekstroza koja maskira ukus slanoće. U posebnu kategoriju spadaju takozvane vegeterijanske paštete od soje, gljiva, paradajz… One su pune biljnih ulja i procent masnoće je često veći nego kod običnih.
Margarin
Margarin je hidrogenizirano biljno ulje, najčešće suncokretovo ili kukuruzno. Proces hidrogenizacije podrazumeva pretvaranje masti iz tečnih u čvrste, a u margarin se po zakonu moraju dodati vitamini A, D i E kako bi sastav bio što sličniji maslacu. U procesu proizvodnje margarina nastaju trans masti, za koje je dokazano da utiču na povećanje lošeg kolesterola LDL i smanjenje dobrog HDL. Konzumiranje margarina je zbog toga povezano sa većim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Majoneza
Oko 75 posto majoneza čini suncokretovo ulje. 100 grama majoneza ima više kalorija nego 100 grama slanine, s time što ćete u slanini pronaći nešto proteina i značajne količine vitamina.
Light majonezi imaju manje masti, ali i dalje nemaju nikakvih nutritivnih vrednosti. Majonez s maslinovim uljem ima do 15 odsto maslinovog ulja, a ostatak je suncokretovo ili kukuruzno ulje.
Topljeni sir
U topljenom siru ima oko 50 odsto sira, a ostalo su voda, proteini, masnoće, razni dodaci i so, koje u topljenim siru ima otprilike dva puta više nego u običnom siru.
Procesom topljenja se ubijaju sve probiotske i druge bakterije koje imaju pozitivno delovanje na naš probavni trakt. Ukratko, topljeni sir je daleko kaloričniji od običnog.
Zamjene za čokoladu
Čokolada je sjajna namirnica, jer sadrži kakao koji sadrži antioksidanse. Oni usporavaju starenje ćelija i fitonutrijente koji mogu povećati dotok krvi u mozak, štite krvne sudove, popravljaju raspoloženje i koncentraciju.
Zakonom je regulirano da proizvodi koji nemaju dovoljno kakaa, ne mogu da budu deklarirani kao čokolada već kao kakao tabla, šećerna tabla, zamjena za čokoladu i slično.
U njima ima više šećera, a umjesto kakao maslaca se uglavnom koriste hidrogenizirane biljne masti ili palmino ulje. Iako prava čokolada ima oko 50 posto šećera, zbog visokog udjela masti ne izaziva brzu inzulinsku reakciju u organizmu. Unos šećera treba ograničiti i preporuka je da konzumirate čokoladu s visokim udelom kakaa.
Energetska pića
Sadrže stimulanse kao što su kofein, taurin i preko 10 posto šećera, osim ako nisu u dijetalnim verzijama. U ovim proizvodima ima znatno više kofeina nego u kavi. Stimulansi povećavaju krvni pritisak, ubrzavaju rad srca, utiču na kvalitet sna i dehidriraju organizam.
Kombinacija sa alkoholom je opasna, jer energetska pića deluju kao stimulans, a alkohol kao depresant. Stimulativni efekt energetskih pića onemogućava procjenu koliko ste alkohola zaista popili i kako to utiče na vas.
Proizvodi od soje
Soja sadrži dosta antinutrijenata kao što je fitinska kiselina, koja onemogućava efikasno usvajanje minerala poput željeza, cinka i magnezijuma. Iako soja ima dosta proteina, takođe sadrži i inhibitor metabolizma proteina. Ako nisu dobro obrađeni, sojine proteine naš organizam ne uspeva u potpunosti da iskoristiti.
Proizvode od soje posebno bi trebalo da izbegavaju muškarci, jer postoje indicije da fitohormoni iz soje mogu smanjiti proizvodnju testosterona i povećati proizvodnju nekih drugih hormona karakterističnih za žene.