Zašto se BiH ponaša kao zemlja bez civilnog društva

Od 12.000 nevladinih organizacija, koliko ih djeluje u BiH, građani nemaju previše koristi. Civilno društvo ili je zamrlo ili je pod političkom kontrolom. Loše paniranje donatora, uz nacionalnu podijeljenost, dalo je loše rezultate po razvoj civilnog sektora.
Ekonomsko stanje loše i sve gore, prava radnika se ne poštuju, u školama je i dalje prisutna segregacija, žrtve rata na marginama, diskriminacija u Ustavu i dalje postoji … Moglo bi se u nedogled nabrajati šta su sve problemi Bosne i Hercegovine. Rješenja niotkuda. Iako logika nalaže da se u zemlji koja ima 12.000 nevladinih organizacija bar neki od ovih problema riješe, ili da se o njima pokrene ozbiljna javna debata – BiH se ponaša kao zemlja bez civilnog društva.
Tijana Dmitrov, iz Inicijative za bolju i humaniju inkluziju – IBHI, ukazala je na niz razloga koji su doveli do ovakvog stanja:
„Nacionalna podijeljenost. Imamo biznis orijentaciju NVO-a, kada izgube iz vida potrebe korisnika i okreću se ličnim interesima članova organizacija. Pojavio se i taj simptom vladinih nevladinih organizacija. Istraživanje na pola puta je ustanovilo da se čak 37 posto sredstava dodjeljuje bez tendera da bi se NVO organizacije natjerale da promovišu ciljeve politika određenih partija.“  
Većina nevladinih organizacija zapravo su produžena ruka neke od političkih stranaka. Sinan Alić, predsjednik Fondacije Istina, pravda, pomirenje:
„Kad treba pobuniti neke boračke populacijem, onda to odrade neke organizacije, pa kad se to završi kolovođe tih organizacija uđu u parlament kao predstavnici političkih partija koje su bile njihovi mentori. Nažalost, građani kad zakucaju ili misle da će njihove interese zaštiti NVO, onda se prevare.“

„Lopovi, lopovi, lopovi…“ – Ovako su tekli protesti pripadnika temeljnih boračkih organizacija 21. aprila 2010. pred zgradom federalne vlade, koji su kasnije prerasli u ozbiljne nerede. 2010. je bila i izborna godina. Ispostaviće se da je nedugo nakon nereda, za koje se smatralo da su politički instruisani, jedan od organizatora protesta, tadašnji predsjednik Saveza dobitnika najviših ratnih priznanja FBiH Dževad Rađo, svoju sreću našao je u tada novoj političkoj snazi – Savezu za bolju budućnost. U to vrijeme vladu su činili članovi SDA.
Kontrolisano događanja naroda način je opstanka na vlasti, smatra profesor sa FPN u Sarajevu Asim Mujkić:
„Naći će se tu univerzitetski profesori, penzioneri, studenti – što je najtragičnije, razne boračke i žrtvene asocijacije koji će na mobilizacijski mig etnopolitičara preplaviti trgove u svom ’pravedničkom’ gnjevu. Taj sistem kontroliranog događanja naroda, koga je krajem 80-ih inaugurirao Milošević, i danas, a zahvaljujući takvom ustavnom aranžmanu, on je neophodna komponenta opstanka na vlasti etnopolitičke BiH.“   
Zanimljivo je i da je od 114 milona KM, koliko su iznosila planirana sredstva vladinih institucija za nevladin sektor, 16 posto otišlo na organizacije koje su proistekle iz rata, a koje malo ili nikako ne rade u interesu svojih članova, kaže direktor IBHI-ja Žarko Papić:
„Ne rade ništa – sem što, naravno, ima predsjednik koji ima platu, ima sekretaricu i ima vozača, sem što takva organizacija postoji u opštini, kantonu. Najinteresantnije je da je u odnosu na 2008. godinu njihovo učešće u finansiranju povećano. I šta je razlog? 2010. je izborna godina!“
Put u politiku iz nevladinog sektora odabrao je i nekadašnji aktivista pokreta Dosta Demir Mahmutčehajić. Kaže vjeruje da je tako može više učiniti negoli je to mogao u NVO. Svojevremeno pokret Dosta je organizovao niz protesta, i to nakon ubistava u Sarajevu, kada su maloljetnici ženu spalili živu, te ubiliDenisa Mrnjavca u sarajevskom tramvaju. Iako su tada prvi put građani izašli da artikulišu šta žele i koga pozivaju na odgovornost, ubrzo je sve zamrlo. Mahmutčehajić objašnjava i zašto:
„Priča:’Kad bude 10.000 ljudi, doći ću i ja.’ Ali neće biti nikada 10.000 ljudi koji traže nešto, koji protestuju, koji se bore – sve dok svaki taj pojedinac ne kaže:’ Neću ja čekati dok bude 10.000 – ja ću biti prvi da bi za mnom moglo biti još 10.000.’ Mentalitet kod građana treba paralelno mijenjati.“   
Problem je i kod stranih donatora koji nisu u stanju sagledati potrebe, kaže Tijana Dmitrov:

„Primjer poziva za projekte kojima je cilj bio da istraže uticaj klimatskih promjena na gender u BiH.“
Nerzuk Ćurak, profesor na FPN u Sarajevu koji je aktivno radio i na pokušaju izmjene Ustava BiH kroz nevladin sektor, također kriterije smatra spornim:
„Ne bih se iznenadio da u nekoj iracionalnoj, šizofrenoj afirmaciji civilnog društva NVO koje su organizirale mitinge podrške optuženom za ratne zločine se prijave na razne evropske i druge fondove da dobiju sredstva za afirmaciju civilnog društva.“
Iako je nemoguće sankcionisati nerad NVO, može se uvesti efikasna kontrola organizacija. Uz domaće nadzor bi trebalo provesti i nad onima koje finansiraju stranci, tim prije što su ranije kontrole pokazale da od 67 takvih organizacija, tek par radi po zakonu.