Kad se ljudi pobune da su gladni, onda političari kažu, vidite tamo ti talibani u Sandžaku hoće da islamiziraju Balkan, kaže predsjednica NVO Urban-in Aida Ćorović.
Ćorovićeva kaže da je Sandžak važio od 2000. godine za dežurno bure baruta.
“Kada pokušavaju skrenuti pozornost s pravih problema, onda se stvori dimna zavjesa u vidu Preševa, Medveđe i Bujanovca, Mađara u Vojvodini, ili muslimana u Sandžaku”, kaže Ćorovićeva.
“Mi smo već 20 godina u jednoj vrsti bolesnog stanja. Mi se fokusiramo sa suštine i bavimo se time što je jedna izmišljena namontirana priča iz beogradske kuhinje”, kaže Ćorovićeva.
Ona smatra da ministri Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin rade koliko mogu, ali da su oni prije svega službenici vlade i da se moraju tako ponašati.
“Oni pričaju priču Vlade Srbije, oni nisu eksponenti Bošnjaka, nego Vlade Srbije. Vi imate svoje predstavnike, ali ja nemam mnogo od toga. Neki pomaci u Sandžaku i Novom Pazaru postoje, nešto su sređeniji gradovi, sve je to rezultat Ugljanina i Ljajića. Mnogo je on (Ljajić) uradio, ali ponavljam oni su prije svega službenici Vlade Srbije. I nisu samo oni eksponenti Bošnjaka. Ima u Sandžaku fenomenalnih ljudi koji su spontatno glasnogovornici Bosnjaka … ali i Srba. To je multietnički region, i za nas koji se trude da poboljšaju život, ta komponenta je jako važna”, kaže Ćorovićeva.
Ona dodaje da većina mladih iz provincije nisu došli do Beograda. Postoje predrasude u Sandžaku da u Srbiji mrze Bošnjake, a da je Beograd grad u kome će muslimane sačekati noževima.
“Stavovi se brišu tako što se taj dijalog vodi stalno. Mladi moraju razgovarati među sobom. Mladi moraju u Sandžak ići, ili u Preševo i Vojvodinu, i obrnuto mora se događa”, kaže Ćorovićeva.
“Žene su jači pol”
“Ne samo danas, nego je uvijek bilo tako, da muškarci eksplicitno pokazuju te atribute, ratuju, ulaze u sukob … ali nije to hrabrost. Hrabrost je živjeti na dobar i human način, ogromna hrabrost je raditi dobro svoj posao, hrabrost je biti dobra majka, dobra domaćica, dobra na svom poslu, da živite u skladu sa svojim stavovima”, kaže Ćorovićeva.
Ćorovićeva navodi da je teško biti svoj i glasno reći svoj stav, a da vas “netko ne proglasi vješticom i ne dobijete preko usta zbog toga”.
“Žene su jedina nada za ovu zemlju. Žene će promijeniti i ovu zemlju i čitav svijet”, kaže Ćorovićeva.
Govoreći o hrabrim ženama, ona je spomenula i Brankicu Stanković, koja je dobila policijsku zaštitu zbog upućenih prijetnji. I sama direktorica organizacije Urban-in je dobila policijsku zaštitu poslije verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića.
Ćorovićeva je u dnevnom listu “Danas” napisala tekst u kome tvrdi da je masovna pojava nošenje hidžaba ili marame u Sandžaku u funkciji političke opcije koju predvodi Zukorlić. Zukorlić je Aidu Ćorović nazvao i mrziteljem vlastite kulture i svega što je muslimansko.
“Protiv toga sam da se žene u religijske i političke svrhe iskorištavaju. I reagirali su oni koji su se prepoznali. Krenuo je napad. Odgovor na moj tekst, gdje sam vrijeđana na taj način … ti ljudi ni ne znaju što radim. Vrijeđana sam po osnovi što sam žena. I viđala sam to, kada se obruši javnost, nikada na muškarce neće javnost tako da se obrušava, neće tako na osobnoj osnovi … neće zato što je muškarac. Moji suborci i ja smo vrijeđani upravo po toj osnovi. Ta vrsta brutalnog obrušavanja, to je nevjerojatno. Očekivala sam otpor, jer raskrinkava pojavu koja je jako negativna za moj narod”, kaže Ćorovićeva.
Ona dodaje da se iznenadila kada su negativne reakcije došle i iz demokratske javnosti, konkretno iz stranke LDP, od nekih ljudi iz NVO pa čak i medija.
“Samo sam rekla da nije dobro da se žene prekrivaju prisilno. Ali od toga praviti javni skup, i dijeliti darove djevojčicama, to po meni nije u redu. Zukorlić je nastojao da napravi taj region u džamahiriju. U takvom okruženju jedini pravi vođa može biti jedino on. I on je shvatio da su žene moćne, i ako polovicu stanovništva okrene na svoju stranu … ja sam samo rekla da to nije u redu”, kaže Ćorovićeva.
“‘Sedam’ su projekti koji pomiču granice”
Ćorovićeva navodi da se promijenilo dosta u njenu korist od tog incidenta.
“Mnogi koji su bili neblagonakloni, sada govore da sam bila u pravu”, kaže Ćorovićeva, ali dodaje da NVO i dalje nemaju dovoljno dobar status.
“Ali projekti poput ‘Sedam’ su projekti koji pomiču granice. To je globalni projekt, priča o sedam žena iz cijelog svijeta. Sedam hrabrih žena koje su doživjele neko brutalno nasilje i smogle su snage da svoju priču ispričaju. Napravljeno je globalno čudo, ta predstava se igrala u 19 zemalja, sada se igra na čitavom Balkanu. Radi se o tome da neke lokalne žene čitaju likove tih sedam fantastičnih žena. Mi imamo divan tim od sedam žena. Ja sam jedna od njih, i ponosna sam na poziv Inicijative za ljudska prava, koja organizira sve”, kaže Ćorovićeva.
“Obrazovanje je jako važno, povezati se, stvarati mreže, stvarati krugove potpore”, smatra Ćorovićeva.
“Ne mogu same, to je ključno. I ova predstava govori o tome. Anja Suša je redateljica, i ona je povezala tako da ima puno malih simboličkih detalja. Nema boljitka na globalnom nivou ako se ne povezujemo kao ljudska bića. Žene moraju pokazati solidarost. Žene koje su na pozicijama moći i odlučivanja, moraju progovoriti u ime onih koji su siromašne i obespravljenje”, kaže Ćorovićeva.
Izvor: B92 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=11&dd=20&nav_category=11&nav_id=779617
wpDiscuz