Dragi moj žuti brate Suzuki! Kao prvo moran ti reć da san bija nemalo iznenađen kad san dobija ovo tvoje pismo koje mi je stiglo na kućnu adresu u moj Popravni dom na Brdin.
__________piše: splitski Kunta Kinte
Taman san doša iz dvorane di san odradija sparing s jednim malin što je prikla ćaću, jer mu nije tija kupit bemvejca tricu nego mu je kupija okaša dizelaša. Mogu ti reć da je se mali dobro drža, ali iako ima sedamnest godina razbija san ga ka pičku. I taman da ću na ručak kad rekoše mi; stiglo pismo iz Hercegovine.
Iskreno da ti kažen ja ti neman pojma di ti je ta Hercegovina, jer otkad san doša vamo samo san ti bija u Splitu, jer nisan ima love nigdi drugo otić, jedino san zadnje vrime bija u Dubrovniku, isto u popravnom domu. Ali, tamo je priviše dosadno da mi se nisu dale radit pizdarije, da me ne bi još ostavili.
Meni ti je u Splitu ludilo. Čin san se vratija ekipa iz škole me dočekala ka kralja. Malo mi je u kurcu bit na satu jer ja iđen s ovima iz trećeg razreda, a triba san bit sedmi, pa dok završi sat ja ti se ucrvan, a ove pice mi šalju SMS poruke i jedva čekaju da izađen.
Ja ti nisan skroz crn, već onako napola, a cure ovde tako najviše vole, a ne’š virovat i njijove se matere isto napalile. Mogu ti reć da su mi i one počele slat poruke, čak san se s jednon ušemija s tin porukan, kad navalili svi na me da napustin školu. Meni nije baš jasno zašto da je napustin kad mi je u njoj baš dobro, ali navika san ti ja; čin je meni negdi dobro – tiraju me odatle.
Sve u svemu, mogu ti reć da smo mi crnci ovde isto popularni tako ka i u Hercegovini, ali samo kod žena. Kod muškaraca nismo. A, pošto san ja još mlad nije mi jasno zašto je to tako, a ovde mi niko neće to da objasni. Vele; još si mlad, pričekaj, saznaćeš.
Kažen ti, meni nije jasno zašto oni mene tiraju iz škole. Je da ja ovin iz razreda pokupin svu lovu šta su in dali od kuće za sendve i to, pa kad mi se isprazni mobitel, posudin ja njijove, je da jin zaboravin vratit, ali meni mater nigdi ne radi, a njijove sve rade, pa zato mislin da je to u redu.
Ćaća je moj bil isto ka i njijovi, ali sad ga trenutno nema, otiša negdi na brod, reka je kad se vrati da će mi donit najbolji mobitel koji se nikad ne gasi i ne tribaš mu nadosipat kuna, ali nema ga evo nekoliko godina.
I velin ti, taman san se bija sa svima ušemija kad mi vele, moraš prominit školu. Isukrsta mi, kako se ovdi kaže, nisan moga virovat, ali došla neka iz Županije i kaže da je priviše đaka u ovoj školi, da ću morat u drugu. Dobro što je samo ona došla, došlo još žena, te me miluju i govore; ništa se ti ne brini, sve će bit u redu, naći ćeš ti nove prijatelje, imamo za tebe jedno divno odjeljenje i tako. Pa onda ovi s fotoaparatnin, kameran, ka da san Samuel Eto’o kad da gol.
Ju nou, rado bi se odazva tvom pozivu da dođen tamo živit i školvat se, vidin da je tamo skroz lipo, naročito me privlači to Sveučilište na Privalju, kako moreš brzo svršit školu – dok ti operu auto, to mi je stvarno luudiloo brale!, ali ja ti zasad ne mogu odavde izać. Stalno je jedan uz a me što mi ga je dodilila Županija.
Ne mogu ti puno duljit moraću na upoznavanje u tu novu školu, ali baš mi je drago da si mi se javija, da si se tako lipo snaša u tin Grudama. Čuja san da tamo moreš nać prikucani auta, a ja ti volin baš japanska. Iman ti nekoliko postera i igračaka sve Honde i Suzukiji, pa ako naletiš na jedno tako odma mi javi. Ostajemo u kontaktu.
Još nešto; zasad ti ne smin reć svoje pravo ime i prezime, jer ovde ti nije ka kod nas u Liberiji, da moreš čoviku odma reć svoje ime, nego moraš navršit osamnest godina. Kažu da je to zato što je to ovde pravna država. Ja prvi put čujen za to, ali raspitaću se šta je to točno.
Do tada, sayonara!
Tvoj Kunta Kinte.
poskok.info
wpDiscuz