Vojno redarstvena operacija Oluja potpuno je iznenadila vojne i paravojne formacije pobunjenih Srba. Prvog dana Oluje zavladalo je potpuno rasulo, što su dokazali i transkripti objavljeni u knjizi Dušana Vire “Slobodan Milošević – Anatomija zločina”. Međutim, Oluja je potrajala još dva dana i sada donosimo ekskluzivne transkripte razgovra najviših srpskih zapovjednika o panici koja je zavladala u redovima Srpske vojske Krajine i ostalih paravojnih jedinica.

06. 08. 1995.    01:50 h

Razgovor između Milorada Lukovića Legije i nepoznate osobe koja mu obećava vojnu pomoć u ljudstvu i traži od njega da osigurava koridor kod Dvora.
Legija: Sednica je bila na Kordunu; i Kordun i Banija su odlučili da se brane.
X: Odlično. Slušaj, imaš li vezu sa Bosancem?
Legija: Imam sa Bulatom – on je dole na ELITI (tajni naziv 21. kK)
X: Ja ti sutra upućujem jednu jaču grupu do Dvora, zbog koridora, vrlo je bitno koridor prema Dvoru, razumeš? 35 km je razmak između dve linije, znači ne mogu da vas dohvate. Sad imate dosta tehnike i ljudi, ukopajte se žestoko, to je jako važno, jesi shvatio stvar?
Legija: Jesam, ali problem je ogroman broj izbeglica, sve su ove komu¬nikacije totalno zagušene. Svi dolaze ovamo, mnogo je komandovanje i kretanje otežano. Imamo problem ove njihove avijacije, ja ne znam kako će sutra biti, jebu majku; po 4 MIG-a lete u tandemu i deru sve živo.
X: A nemaju ovi sistema da nešto odbrane?
Legija: Ma, nemaju.

X: Slušaj, bez obzira što se dešavalo bitno je da koridor sačuvate. Odvoji tvoje ljude i pomeri deo naših. Držite dole od vašeg centra, gde si sad, dole prema koridoru.
Legija: Jel ima nešto pozitivno?
X: Nema ništa pozitivno, mi ćemo da sutra pošaljemo… ovaj što može da probije, da održimo taj koridor po svaku cenu. Ako držiš koridor imaš municije, a ako imaš municije, možeš da se braniš. Ove pičke I su se odmah popredavale.
Legija: Jel se zna di je Mrkšić i ovi?
X: Ne zna, verovatno kod Srba ili prema Dvoru.
Legija: Ustaše su sad u Slunju, mi smo vamo prešli Koranu, most je I čitav.
X: Ništa, onda zaprečavajte, ako se drži Teslingrad601 koji je od vas u I pički materini, razumeš? Korenica se još drži, ali verovatno će pasti, to I se ne može sprečiti. Sad je bitno da vi i deo Babinih držite taj front.
Legija: Jel ima nešto na Grahovu?
X: Nešto su odradili i krenuli su, to je dobro za vas, ali je jako bitan I taj koridor, onaj prelaz Žirovac i tako. Ovi nisu ušli u Kostajnicu, imate 35 km prostora i da ubacite to što dolazi i imate tu vojnih obveznika, I bilo čega, da se raspoređuju po svim frontovima… 

06. 08. 1995.    09:38 h

Razgovor generala Ratka Mladića i nepoznate osobe o Slobodanu Miloševiću, padu Knina, naredbi za evakuaciju srpskih civila, ali i o pokušaju izvršavanja udara na hrvatske snage s leđa, iz pravca Bosne, odnosno Grahova.
X: Zdravo, šta mi radiš?
Mladić: Zdravo prijatelju. Evo, ratujem, jebi ga.
X: Kako ide kod tebe?
Mladić: Pa, evo, gledam da pomognem onom susedu tamo, Mrkšiću.
X:…
Mladić: Pa moram, nemam šta drugo, jebi ga. Činim sve, međutim, utanjio sam, a od tuda mi nešto kaplje na kapaljku.
X: Aha.
Mladić: Pa te molimo, vidi kod onoga SM (vjerojatno Slobodan Milošević) i reci mu sada da ne zateže ništa, da spasi tamo narod i onu vojsku
X: Aha, a kakve su ti šanse?
Mladić: Odlične. I to što sam ja prihvatio dobro je, što sam tamo sa cijelim štabom, to je dobro. Međutim, ovi su majmuni naši sada počeli oko te skupštine da petljaju, ali sam ja poslao tamo odgovarajuće ljude Ja to razriješe.
X: A šta mu je to sad trebalo, majke mu ga nabijem!
Mladić: Ama, da mu jebem mater, trebalo je isto ko za zapadnu Slavoniju da me zamajava da bi što veći egzodus bio. Eto šta mu treba, budala. Po nalogu stranih obavještajnih službi, jebu ga ovi.
X: To je velika bruka za njega.
Mladić: To je njegov problem. Neću ja da se upuštam u gluposti. Moje je da ratujem, da branim narod.
X: Jel možeš ti da presječeš tu komunikaciju tamo što snabdjevanje?
Mladić: Ono prema Kninu?
X: Da.
Mladić: Od Grahova?
X: Da.

Mladić: Ja se nadam da ću to učiniti ovih dana, ali oni imaju sad otvoreno prema Kninu odozdo, od…
X: Od Benkovca?
Mladić: Ne, i od Benkovca i od Sinja.
X: Kako mi se drži Mrkša gore sjeverno?
Mladić: Pa sjeverno je dobro, ali ono južno, oni su izgleda napravili glupost; napisali su naredbu da iseljavaju žene i djecu i onda je to postao opšti egzodus. Oni su se odlično držali svugdje, na svim linijama. Malo je bio ugroženiji od one Crvene zemlje prema Kninu. Međutim, tu je milicija ona napustila, jebi joj mater. Ništa ne može braniti i stvarati državu kao vojska. Imaju, kažu, neka, možda i opanjkavaju, navodno neka jedinica milicije koja mu je tamo napustila položaje na… to je sto posto. Da li je tako ili nije, ne mogu da grešim dušu, ali kod mene je takva informacija. Ja znam i u toj miliciji i njihovoj bilo je krasnih momaka.
X: To sam i ja čuo, ali ti se drži ovog…
Mladić: Ma kakvi prihvatiti, pusti budale. Oni sjede i trube pred mikrofonima, razumiješ? Priča tri i po godine umjesto da vodi računa o vojsci i narodu.
X: Samo ti guraj i tjeraj, i samo sij dolje.
Mladić: Dobro, burazeru, vi tamo, molim te, pozdravite šefa i reci mu neka upre od tuda da ja spasim što se spasiti može i da održim što veći dio Krajine.
X: Da ti kažem. Ovaj (Franjo Tuđman) ima opće slavlje gore u Zagrebu, to si sigurno čuo, a treba mu začepiti to da se malo smanji. Velika je propaganda, dosta govore da su oni skoro cijelu Krajinu uzeli.
Mladić: Uh!
X: Sad od tebe zavisi leđa.
Mladić: Da, da.
X: Upri sa te strane, a ja ću najvjerojatnije sutra da stupim u vezu sa tatom.
Mladić: Dobro. Ja znam da on tebe cijeni mnogo.
X: Ja sam ga danas tražio, ali nisam ga našao. Nije on u Beogradu.
Mladić: Idi ti preko, Mome,  pa nek te… kod njega i pozdravi ga jer ja nisam mogao da ga dobijem ovih dana. Nisam hteo da mu dolijevam na muku i da ga opterećujem.
X: Dobro.
Mladić: Ajde, živ bio i pozdravi kući.
X: Ja ću sutra ići, tebi želim sve najbolje i guraj dalje.
Mladić: Fala, živ bio! 

06. 08. 1995.    18:45 h

Razgovor Momčila Perišića s tajnikom Dušana Lončara, načelnika štaba SVK u kojem Perišić zapovijeda hapšenje, ali ako zatreba i strijeljanje “paničara” i svih drugih koji “štete moralu vojske”.
Perišić: Jel Debeli (Lončar; nap. Dr. R.) tu?
X: Nije, doći će u 19 sati.
Perišić: Prenesi mu poruku da mi se javi, a tebi naređujem.
X: Razumem.
Perišić: Piši – sve paničare i sve druge koji štete moralu vojske 11. korpusa pohapsi. Ako treba – streljaj! Plavi Devet  naređuje.
X: Jasno.
Perišić: To prenesi Debelom.
X: Razumeo.
Perišić: Na sudu ću vas ja braniti i reći da sam naredio.
X: Razumem.
Perišić: Barem 20 ljudi.
X: Razumem.
Perišić: Zdravo!

07. 08. 1995.    13:42 h

Razgovor general majora Špire Ninkovića (Nine), zapovjednika 10. korpusa (zapadna Bosna) s generalom Ratkom Mladićem, zapovjednikom VRS-a, u kojem ga Ninković izvještava o hrvatskom raketiranju kolone na cesti između Petrovca i Grahova. Navodeći kako “ima povređenih i poginulih, među njima ima i civila”, Ninković implicitno otkriva da je riječ o vojnoj koloni.

Ninković: Oko 12:05 i 12:10 sati je raketirana kolona od Petrovca prema Grahovu, 12 kilometara. Ima povređenih i poginulih, među njima ima i civila. Ja sam naredio da naše vojne jedinice tamo ne mogu da idu jer tamo ima i jedinica i tenkova u povlačenju. Izgleda da su tukli kolonu iz aviona. Naredio sam ovima na licu mesta da se poduzmu mere i cesta raščisti.
Mladić: E, jebem vi ga, vi tamo se zajebavate u pizdu materinu.
Ninković: Da vam pravo kažem, ovdje nigde nema žive duše i ispadam budala što se petljam.
Mladić: Slušaj, dragi, poslat ću ja tamo Miču, ovaj Grubora  da pokuša formirati te jedinice i to odmah. Izgleda da je tuko i helikopter naš.

Ninković: … (nerazumljivo) …
Mladić: Čekaj, Nine…
Ninković: … (nerazumljivo) …tamo je odletio neki helikopter prije deset minuta.
Mladić: Ma i neku Gazelu  je tukao, izgleda.
Ninković: Moguće je.
Mladić: Čekaj, ostani časak da vidim… koliko ima poginulih i ranjenih
Ninković: … (nerazumljivo) …
Mladić: Čekaj ti tu, Nine. Nemoj da dižeš osmice” gore (helikopteri MI-8).  Ovo što moreš, samo niski let… kružni, borbeni poredak. 

07. 08.1995.    22:03 h

Razgovor generala Dušana Lončara s generalom Momčilom Perišićem posljednjeg dana operacije “Oluja”. Dvojica sugovornika ogorčeni su moralom srpske vojske…

Perišić: Jel DEBELI tu?
X: Jeste.
Perišić: Hoćeš mi ga dati?
X: Samo malo da ga pozovem.
Perišić: Dobro.
Lončar: Molim?
Perišić: Reci mi ima li indikatora kakih?
Lončar: Ovo što mene interesuje, za sada nema ništa.
Perišić: Nema, je li?
Lončar: Nema.
Perišić: Dobro, prijatelju.Lončar: Večeras ni ne tuku, interesantno.
Perišić: Aha, to je baš
Lončar: Kontaktirao sam sa komandantima, imamo zaštitne veze i sad sam to naredio. Evo čekam sad. Prošle noći bilo je intenzivno u intervalima, za sada ništa.
Perišić: Aha. Jesu bili moji kod tebe?
Lončar: Jesu i otišli gore preko u BARANJU.
Perišić: Znaš li JOVANOVIĆ ZORANA (ili MILANA).
Lončar: Znam.
Perišić: Jel on dobar?
Lončar: Ako se nije promenio, mislim da je dobar.
Perišić: Mislim da njega čuvam gore za taj severni deo, znaš.
Lončar: Da.
Perišić: Da pomogne onome.
Lončar: Dobro.
Perišić: Pa zato tebe pitam, a onoga bi ANTUNA tu, znaš.
Lončar: Dobro.
Perišić: Tako da to malo ojačamo i dignemo moral, a ja ću raditi još sve ovo po planu još noćas… između…
Lončar: A svaki pokret bit će kolektivan.
Perišić: E, tako prijatelju.
Lončar: ….bit će apsolutno u funkciji onoga… napore.
Perišić: Dobro, prijatelju, tako da znaš.
Lončar: E, baš mi je drago.
Perišić: I polako samo reci, bio je onaj MILORAD kod mene i samo, molim te, da ljude… to će biti… kakvi ustaša, majku mu jebem! Pa on ima pušku kao i mi, majku mu jebem.
Lončar: Ma ja se stidim.
Perišić: …surađuju s onima tamo, on je… digo s položaja, sinoć u kolonu i došo da ga kolje ustaša. Pa šta ću da mu radim, ako ga nađem… da ga kolje.
Lončar: Nema, ima da se branimo.
Perišić: Pa, čovek ima pušku, svaki ima pušku i municiju i voljan je da ga kolje ustaša. Pa neka ga kolje u p… m…!
Lončar: Oni moji što su bili gore… bruke, ha strašno, brate.
Perišić: Jebi ga.
Lončar: Sve to… ni metka nije opalilo.
Perišić: Pa ja čekam, čoveče, i čekam da onaj…
Lončar: Taj ti nije prešao ni kilometar, taj ti već puco. Ne ide to tako.
Perišić: Bijeda, bre, od ljudi.
Lončar: To je ta bruka naša. Evo ovde su metnuli… Ima da ja ubijam, pa nek ubiju oni mene, ali neće niko bježat odavde.
Perišić: Tako, tako prijatelju, ja sam sa tobom. Srećno, prijatelju!
Lončar: Laku noć, prijatno!

Davor Višnjić l express.hr