Na uranku imam tri rituala. Kafa, zornjak sa Sabinicom (subjekat se mijenja zavisno od geografske situacije) i Guglisanje.
I tako u dnevnoj sobi akšamluk pravi, prsti tipkovnicom klize kao dirke, unosim svoje od svog babe mi dato ime najdraže u šuplju prugu koja te svuđe zna da odvede, kadli tamo – džumbus!
Opet me najviše spominjalo na Zmijugi Z Brdin. Ma naviko ja. A mala raja mi pravo šega. Ko da gledam Tomiđerija. Ko pijevac kad se frajeriše po avliji. Ko bajagi oni nešto meni kao prkose, fol oni nešto smiješni, smiješni kao Hercegovci, zamisli te tužne nafake tek, biti smiješan kao Hercegovac! Rađe čunu odmah na panj.
Ja im burazeru za sve dibidus kriv. Kriv što sam el presidente, kriv što vejam po lijepoj nam zemlji i ljubim mostove i rijeke, kriv što sam raja đe god stignem, što mi je pod obrvom jebačko-švalerskom palo više žena nego njihovizi amidža četerespete, a evo zadnje sam kriv i što im onom ćelavom piskaralu (Veselinu Gatalu op. poskok) tandrče auspuh. Pa ti ostani saburan Želja legendo, dedina džigaro!
Znaš, ja sam žentile čojk i sve me dira, mada ne bi reko vako kad mi gledaš muskulaturu. Plako sam bolan na onaj Titanik i Grbavicu ko da mi kožu deru, i još plus kad je Jasmila Medu Zlatnoga safatala, ma sve mi se tlakovi srozali, tako sam ti bio tuhafli. Pa počesto zato skupim Tunju i svoje šeher-intelektualce pa malo o baksuzima sa Zmijuge vodimo rasprave dok ne zagalajišemo.
Došo sam ti do zaključka da se oni prave velike Hrvatine, a u biti sve hrvatsko preziru iz dna duše. Jer kako drugačije objasniti što smo marvi na tapetu vazda ja, bosanski ujaci i onaj neki Vranje iz Švabije što ganja lopte, svi stameni Hrvati sa nepokornim hrvatstvom u sebi?! Ajd razumijem nekako za tog dijasporića, on ševi švapsku plavojku pa im je tu zavazda stao na žulj pošto su u njihovim kućama razgaćene samo rumene kamenjarke, ali što ja, vako tih i miran, čist i fin?
Kažu meni savjetnici i Hare isto to misli, da su pačurlija sa Zmijuge u sijasetu problema jer mnogi samozvani umni gurui tu nađoše plodno tlo za djelovanje. Pa vidim svakodnevno imaju razna ispiranja mozga, od strane lokalnih političkh hablećina kojima drže dlan pod prknom, vjerskih službenika i još kojekakvih.
Jaran sa one Kviskoteke (Rade Dodig op. poskok) im daje povijesne smjernice i opise tipa – šta je koji stećak sobom htio reć, a pritom revno i ljubomorno kazujući da piramida Visočkih nejma, iako ih viđo ja, Želja babin, kad sam onomad sa Samirom pio Fante i noso’ šešire ko Džon Vejn po brdu.
Neki mali gurbetni brko u Zagrebu (raspudić, op. poskok) im je centralni šalabajzer. Taj zucne tri-čet’r rečenice svako nekoliko i onda ga spominju i prepričavaju te budalašćine ko Santa Barbaru onih ratnih godina. Kao ima muda doći u Latina Denisa što mu ime zahvalno za rime, on Hrvat najveći i najbolji, kojeg maltene treba ostaviti za sjemena buduće Hercegovine.
Tu se vidiš ogleda još jedan psihosomatski poremećaj provincije, kad jadni čovjek kojemu je duhan bio osnov života biva toliko osupnut osobom koja je pročitala čak čitav Vlak u snijegu i odmah ga kao takvog klasificira u iznimno mudre kojima se treba klanjati. Jašta burazeru.
Lahko je biti Hrvat u Zagrebu, haj dođi u Rajvosa i budi Hrvat. Hajd skupi čunu junačku i budi Želja Komšić, prvi čojk svih Rvata i ostani u pameti i sa svim rebrima pod majicom!
Bolan Zmijugovci, vi se baš pravite levati ili vam je bura oduvala razum? (Uf, znam kako dole opali, ševio sam jednom jednu Helgu iz Počitelja).
Čovićevci, Jurišićevci, Ljubićevci, Mesari, ma nitko vas ne jebe ni pišljivu bobu! A sve Hrvatine iz Majke Hercegovine, tog čudesnog mjesta koje jedino na svijetu može proizvesti prototip domoljubna čojka.
Kradu vam od bubrega, a samo im pume vire iz srpsko-muslićkih anusa, dok obavljaju najprljavije poslove za sopstvenu dobit i dobit svojih familija.
Plakat ćete vi za Komšom, zapamtite šta vam reko’. Frcat će vam suze za Željom babinim, antifašistom, čovjekom iz svih naroda, ko za onom daskom u Titaniku, za mnom koji nisam uz’o ni feninga, a dao svakome ko je pito.
Bolit će vas duša za čojkom kojeg ste toliko pljuvali, a koji je pokupio sve najbolje od ona dva lika iz svojih ramova na zidu. (Tito i Blaž Kraljević op. poskok)
I da, nikad ni šarmantnijeg predstavnika nećete naći, koji je za ašikovanje dušu dao, čak i od Merkelice cancu istesao. Nos vas đavo.
Sve osim Oldskul. Ona je multi-kulti, a ima guz. Ako je ne uzme Kirba, ja ću.
Oldskul