Za smrt Denisa Kuljiša sam saznao na kiosku na Braču. Gledao sam novi hrvatski Playboy i vrtio film nekih ljetovanja od prije petnaestak godina kada sam redovno kupovao „onaj“ Kuljišev Playboy.
To je bila lektira za more. Edicija ukoričenih trobroja Komandanta Marka, Teksa Vilera, Velikog Bleka, Zagora… Globus, Plejboj i Jutarnji, a Slobodnu Dalmaciju maznem od vlasnika apartmana.
Često mi je tada prolazilo kroz glavu da je Kuljiš glavni arhitekt ili „dekorater“ hrvatskih kioska.
Gotov sav print, osim tih ukoričenih Markova, Zagora, Blekova i Vilera osmislio je Kuljiš.
Globus, Gloria, Jutarnji…
Ja sam tih godina ponovnih odlazaka i letovanja u Hrvatskoj bio najviše zainteresiran za Playboy koji je Denis uređivao.
Ono kada se širom otvaraju vrata za hrvatske pisce koji rasturaju po novinama. Ante Tomić pravi interview s Mišom Kovačem. Antologija. Pa Robert Perišić, njega sam otkrio upravo u Kuljiševom Playboyu i u njegovom tekstu sam saznao o tajnoj strasti mladih Hrvata, tada je prvi put malko otkrivena ljubav Hrvata prema cajkama i srpskom folku.
Pa Jergović u svojoj posveti „Stadionske groznice“ Nika Hornbija.
Jugoslovenska stadionska groznica by Miljenko Jergović. Pa onda genijalni intervjui Renea Bakalovića itd.
In memoriami su prilika i da svako opiše svoj odnos sa odlazećim prijateljem ili poznanikom. Nalazili smo se na kavama tu i tamo.
Nekada su ti razgovori bili interviewi.
Zavidio sam mu što ne osjeća nostalgičnost, od koje ja bolujem. On je bio operiran od toga.
Meni je nekadašnji Start bio škola. I Denis je tu briljirao i nekako uveo tu političku provokaciju koja meni kao klincu nije bila značajna, ali zapravo jeste bio njegov rukopis.
Kasnije je u doba Miloševića sve ono protiv Slobe moglo da se nađe u Startu, pa je i zbog toga bio rasprodan u Beogradu.
Sjećam se da sam mu rekao da je Start bio moderniji od Globusa, a on se nije s tim složio.
Rekao mi je i da je Globus bio moderan na tom samom početku. Znam mnoge koji su mi govorili da im smeta njegov senzacionalizam.
Ali to su bili njegovi postulati. I svaki broj Globusa je morao imati makar jednu senzaciju. Šta ćeš, stigao je kapitalizam, trebalo je novine prodavati, a on je to znao i u socijalizmu.
Volio sam njegov humor kada je u poslednjem našem intervju za Nedeljnik upoređivao Tita i hrvatskog tajkuna Todorića.
Za obojicu je rekao da su megalomani ali da iza Tita nije ostalo ništa a iza Todorića jeste – sjajna dimljena slanina.
Posle tog interviewa dobio sam poruku svog prijatelja „Ala si oprao Kuljiša“. Drugi prijatelj je rekao da je briljantan. I to je slika Kuljiša.
Profano opisan – kontroverzan. Mnogi pamte „Vještice iz Rija“, kolumnu iz Globusa na kojoj su bile prozvane Slavenka Drakulić i Dubravka Ugrešić kao izdajnice Hrvatske. Dubravka je zbog svega napustila Hrvatsku.
Ispotavilo se da je to pisao Slaven Letica, ali na početku se vjerovalo da iza svega toga stoji Kuljiš.
I njegovi mrzitelji će reći da je on pravio harangu oko čitavog slučaja Mire Furlan i njenog odlaska iz Hrvatske, ali istovremeno, on je prvi pisao o zločinima jedinica Tomislava Merčepa, o ubojstvu srpske porodice Zec u Zagrebu i jedan je od prvih koji je došao u Beograd da osniva srpski Plejboj i ostalo.
Znao je da napravi politički nedeljnik, jak dnevni list, ali i lifestyle magazin za žene Gloria koji se ustoličio i kod njih i kod nas.
I priznat će, pravio ga je za svoju ženu, kao urednicu. Što bi on drugo poklonio ženi nego novine. A znao je da napravi novine. Kada je srpski Playboy promijenio vlasnika, nestalo je sa beogradskih ulica hrvatsko izdanje jer je toliko bilo dominantno.
Zahvaljujem mu za Polet koji je bio lektira za nas jugo klince opijene novim valom. Hvala mu za Start. Jednom prilikom sam ga snimao tri sata i onda me je pitao: „Ko će to da skida?“ Kada sam mu odgovorio: „Ja“, rekao mi je da je u svim svojim redakcijama imao daktilografa koji je skidao intervjue.
Pamtim i naš smiješan susret posle interviewa kada je kazao: „Sve je super, samo si pogriješio naslov knjige, ali sve je reklama, nema veze.“