Bila je jednom jedna država… zvala se Jugoslavija. Tamo su svi bili sretni, svi su imali poslove, a hrane je bilo u izobilju. Sve što ste trebali napraviti je izaći iz kuće, a iza ugla vas je čekao novi stan, gorivo po želji i svijetla budućnost. Naravno, sve to pod budnim okom drugova iz Partije. Ali, šta da vam rečem, Jugoslavija nije bila Disneyland za odrasle, iako nam se mnogi i dan danas trude to prodati.
Mit #1: Jugoslavija je ekonomski cvjetala
Naravno, naravno. Kad pogledate statistike, čini se da je privreda rasla kao luda – baš kao i dugovi. Nema problema, mislili su tadašnji vođe, zapadnjaci će nas kreditirati, pa ćemo nekako plivati. Do 1982. godine, kada su shvatili da su zagazili do vrata u dugovima, Jugoslavija je već bila u stanju bankrota. Dugovi su rasli brže nego Titove priče o bratstvu i jedinstvu, a kad je taj balon pukao, sve bajke su se srušile.
Mit #2: Nismo živjeli na dug
Pa, sigurno nije bilo dugova… Osim onih sitnih 16 milijardi dolara koji su se vukli kao sidro. I znate šta? Da Jugoslavija nije propala, danas bi dug bio oko šest biliona dolara. Da, dobro ste pročitali. Na kraju, morali smo pregovarati s MMF-om, jer je Jugoslavija službeno bankrotirala. A ljudi su mislili da je sve to kao neka igra monopola – samo bez karte za izlaz iz zatvora.
Mit #3: U Jugi nije bilo nestašica
Nestašica? Ma kakva nestašica! Gorivo, kava, šećer… sve je to bilo samo privremeno. Znate, kao kada danas nema avokada u trgovini pa kažete: “Ma, proći će”. Prvo “par-nepar” vožnja, pa onda bonovi za gorivo. Prava je avantura bilo vođenje računa o količini benzina koji vam je ostao – prava mala revolucija svakog dana kad ste s 40 litara pokušavali preživjeti mjesec.
Mit #4: Svi su radili
Apsolutno svi su radili – osim onih skoro milion ljudi koji su morali otići trbuhom za kruhom. Austrija, Njemačka, Francuska – svi su oni otvorili svoja vrata Jugoslavenima. Zapravo, čak i tada, stopa nezaposlenosti službeno je bila između 9 i 13 posto, a u godinama pred kraj Jugoslavije – nezaposlenost je narasla na preko 16 posto. I ne, ne pitajte za brojke u novinama – nije ih bilo.
Mit #5: Ponosni radnici, prava su nepovrediva
Ma dajte! Radnici su upravljali sami sobom, zar ne? Samo što nisu, zapravo, jer je bilo štrajkova koliko hoćete. Uljanik, brodogradilišta, tvornice… svi su štrajkovali, ali toga se baš niste mogli sjetiti gledajući televiziju. Na kraju, kad vam nestane goriva i kave, sve što vam preostaje je štrajk, zar ne?
I tako… šta da vam rečem? Nije Jugoslavija bila Disneyland. Bila je to više kao ona luna-park vožnja koja na početku izgleda zabavno, ali kad dođete do kraja, shvatite da ste platili preskupu kartu.