Makedonija ima prostu ustavnu arhitekturu. Nemaju ozloglašenog Daytona, entiteta, kantona, konstitutivnih naroda, pa evo već 3-4 godine ih usisava spirala teške političke krize i nalaze se na ivici noža i krivi. Što, po nekoj logici, barem sarajevskih profesora, novinara, političara, “ne bi trebalo da se dešava” jer ,,nemaju Dejton”.
Ista stvar je sa Crnom Gorom. Ustavna arhitektura prosta je da prostija ne može biti, ali se politički sistem nalazi u takvoj pat poziciji da ne može da se dođe do demokratske tranzicije vlasti i smjene jednog apsulutističkog režima oličenog u Mili Đukanoviću.
Očigledno, jedino rješenje za višenacionalne države, jeste primjena neke vrste autonomije kroz teritorijalizaciju, u kontinuitetu ili diskontinuitetu, sa manjom ili većom decentralizacijom vlasti.
Ako se poredimo sa Makedonijom, Crnom Gorom ili čak i Srbijom, sadašnji Ustav sigurno mnogo više nego bilo koje drugo pretpostavljeno ustavno uređenje, osigurava stabilnost vlasti i države.
SKOPLjE – Lider makedonskih socijaldemokrata Zoran Zaev izjavio je da je predsednik Makedonije Dorđe Ivanov „izvršio državni udar” odlukom da mu ne dodeli mandat za sastav nove vlade.
Ivanov mora da povuče odluku i dodeli mandat za formiranje nove vlade, budući da ga ustav obavezuje na to da ne sme da negira većinsku volju građana pretočenu u 67 mandata poslanika, poručio je Zaev u obraćanju javnosti, javila je MIA.
„Ivanov je uvukao Makedoniju u duboku krizu sa nesagledivim posledicama po državu i građane”, rekao je Zaev i dodao da šef države na taj način sprečava legalan i legitiman transfer vlasti.
Zaev, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije, pozvao je građane da ostanu mirni i na liniji demokratskih procesa koji vode ka formiranju nove reformske vlade u Makedoniji koja će se, kako je rekao, fokusirati na realne potrebe građana i države, kao i na vladavinu prava.
Uprkos svim pritiscima međunarodne zajednice na Đorđa Ivanova da mandat za sastav nove vlade da lideru SDSM Zoranu Zaevu, koji je, zajedno sa albanskim strankama, prikupio 67 poslaničkih potpisa, šest više od neophodnog 61, makedonski predsednik je odbio to da učini.
To se dogodilo dan uoči posete šefice evropske diplomatije Federike Mogerini Skoplju.
Ovo odbijanje Ivanova ođeknulo je kao bomba, sudeći po naslovima domaćih makedonskih i stranih elektronskih medija, a suština je odluke Ivanova da, kako je rekao, ne može da poveri mandat nekome ko ugroževa nezavisnost i suverenitet Makedonije.
Davanje mandata za sastav nove vlade Zaevu, od Ivanova su tražili evropski komesar Johanes Han i Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Ivanov je pritom pre svega istakao da je reč o platformi albanskih partija, kojima su one uslovile podršku Zaevu.
Albanci su, naime, platformu za podršku novoj makedonskoj vladi doneli još u januaru uz podršku zvanične Tirane, pa se taj dokument u Skoplju još naziva „Tiranska platforma”.
Han je preko Tvitera poručio da „svi lideri, uključujući predsednika moraju da poštuju ishod nedavno održanih izbora”.
U saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije, Han je takođe naveo da „u demokratiji morate priznati parlamentarnu većinu čak iako vam se ne sviđa”.
On je dodao da očekuje da svi politički lideri i institucije dozvole da demokratski proces teče svojim tokom a u interesu građana. (Tanjug)
Reč je o platformi koju su usvojile tri albanske partije DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance, a kojom se, između ostalog, traži uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.
Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji” u periodu 1912. do 1956. godine, prenela je makedonska televizija Telma.
Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.
Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije „makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom”.
Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, „tako da oni odražavaju multietničnost društva i etničku jednakost”.
Takođe, Albanci traže i stvaranje „integrisanog graničnog upravljanja” na granicama sa Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja „velike Albanije”.
Eksperti su zahtev za dvojezičnost okarakterisali kao „nebulozan i antiustavan predlog”, kao i da je ta platforma „ozbiljan udarac na jedinstvo Makedonije, uništavanje koncepta civilnog društva i restauraciju nacionalnih pozicija što dovodi do bujanja nacionalizma”.
Pitanje „dvojezičnosti” je okarakterisano i kao prvi korak ka federalizaciji i rasparčavanju države, kao i da Makedonija nikada ne bi mogla da bude dvonacionalna država, pošto u njoj žive i građani drugih nacionalnosti. (Tanjug)
wpDiscuz