I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to
bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje
bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po
Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do
poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u VII veku ne
dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini
mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za
kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni
Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo
do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele:
Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu
zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete.
…I satreše nas.
Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele:
Evo vama kurac.
Prođoše onda ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata.
Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se.
Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre!
…I satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt.
Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac!
…I satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu…
…I satreše nas.
NATO viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo
kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite
nam kurac.