VEDRANA RUDAN: Svi smo mi robovi

“Ljudi koji jako teško žive ne žive tako jer su nesposobni ili glupi, nego zato jer su u raljama kriminalaca” zaokružila je intervju “Vestima” hrvatska književnica Vedrana Rudan, žena koja britkim i nekonvencionalnim jezikom staje u zaštitu nezaposlenih i sirotinje, a oštro gađa vlast, tajkune, bankare, crkvu, NATO… Uvodni detalj, da nas konobari u lobiju jednog bečkog hotela uporno ignorišu, možda je malčice pomogao da se sa početne teme položaja žena očas survamo u blato balkanske politike.
 Jesmo li nesposobni da se borimo protiv ropstva o kome govorite? 
– Nesposobni smo kada smo nemoćni. Ako nemate novac, radite da biste fizički opstali – vi ste rob. A razmišljati o državi koja će omogućiti da budeš ljudsko biće, Srbiji ili Hrvatskoj – to je suludo.
Hoće li se naši političari ikada razumeti?
– Oni se razumeju fenomenalno. Nema među njima razlike. Reći da je Tomislav Nikolić protivnik Kolindi Grabar Kitarović je bedasto. Oni pušu u isti rog, Americi i Nemačkoj, nemaju moć osim na nivou plakata, ali su servis, i oni žive od toga da se narodi međusobno kolju. Ali, to je prastara priča. Među normalnim svetom je spoznaja da smo popušili, da nismo različiti, da smo deo iste tragedije koja je sigurno izazvana izvana, koja nije posledica stogodišnje mržnje jer nam je neko spolja pomogao da se pobijemo. Kada vidimo kako su planuli Tunis, Sirija, Pakistan, jasno da je to krenulo iz Amerike.
Oštro kritikujete desničarske grupe, ali i neoliberale, pravite li uopšte razliku?
– Uopšte ih ne delim. Ne znam ko su desničari danas. Da li su to oni koji sve češće obrijane glave marširaju sa naci znakovima i urlaju po cestama Evrope ili su to Merkelova i njene kolege koje drže celi svet za vrat, obične ljude, ali ne kao faktor, nego kao servis nacionalnim kompanijama.
Da li ste imali problema zbog svojih tekstova?
– Ne, jer moje pisanje i moja takozvana borba nema nikakve veze sa novcem. U Hrvatskoj sam moćna preko interneta gde imam 120.000 pratilaca, 10 miliona pregleda, ali sam moćna koliko je moćna luda na dvoru nekog kralja. A ludama obično ne skidaju glave. Proglašena sam nacionalnom luđakinjom i nisam opasna, više sam dokaz da postoji neki slobodan glas, da eto vidite i ludaci imaju pravo glasa…
U knjizi “Uho, grlo, nož” 2002. godine napisala sam da pet “koka kola” je.. čitav svet i mnogi to nisu razumeli. Moj američki izdavač je rekao da je knjiga napisana prerano. Tada sam osetila da je svet u kandžama nekolicine moćnika, a ti desničari koji marširaju, i ti levičari koji protestuju, to je samo folklor. Niti su ti desničari opasnost, niti su ti levičari nešto što nas “vodi” u bolju budućnost. Mi smo robovi. Mi imamo pravo da budemo divljaci, imamo pravo da budemo borci protiv divljaka, ali i jedni i drugi smo – robovi.
Kapitalizam je sistem u kome smo samo sluge?
– Mi smo uvek to bili. I ne vidim otkud nekome ideja da za nas postoji svetla budućnost. Hrvatska je veličine predgrađa jednog svetskog grada. Ko smo mi na kugli zemaljskoj? Zašto mislimo da smo bitni, da imamo neka ljudska prava u takvoj podeli u svetu? Bili smo i bićemo robovi. Srpski političari žele svakako u Evropu jer će im ona dati sertifikat da su civilizovani. Ali, Srbi su divljaci na isti način na koji su Šveđani ili Nemci. Svi ljudi su divljaci u suštini, samo što postoje moćni i manje moćni divljaci. Nemci su moćniji od nas, ali ne radnici ili učitelji, ne čak ni Angela Merkel, jer je ona servis Baraka Obame. Cela Evropa je američka kolonija i tu tražiti poziciju i analizirati stanje u Srbiji ili Hrvatskoj je smešno. Nas nema. Bilo nas je dok je bilo Jugoslavije.
Političari naših novih državica se slažu u jednom – Tito je kriv za sve?

– Ljudi, uključujući i mene, su glupi i izmanipulisani. I u vreme Jugoslavije, i danas. Još se delimo na četnike i ustaše. Nama je bačena kost. Dvadesetogodišnjaci se pale na tu priču, ali to je stvar medija! Lakše je da se mlate sa tim nego da kažu – nemam za hleb a radim 12 sati, rob sam i -usmeriću agresiju ka svom poslodavcu. U Hrvatskoj je 200.000 građana životno ugroženo zbog kredita u švajcarcima. U našem ratu je poginulo 20.000 ljudi i o tome ćemo govoriti još 1.000 godina, jer to odgovara onima koji nama vladaju, a o ovoj drugoj temi nećemo. I kada neko podigne glas odmah ga “saseku” da se zadužio da bi živeo kao car?! A ljudi su samo kupili stan od 40 kvadrata.
Donedavno je Hrvatsku hvalio Brisel i MMF, danas hvale Srbiju.
– Ti ne hvale države, već političare koji su spremni da pobiju svoj narod da bi sebi priuštili moć, dobra kola, glisere, kurve. Briga vašeg predsednika za vašu sudbinu. Davno, još dok je bio četnik, rekla sam mu: “Vi niste četnik, vi ste socijaldemokrata”. I onda je on dobio živčani slom. Međutim, sad je Nikolić socijaldemokrata, fini gospodin koji eto pokušava da uljudi tobožnje srpske divljake…
.
Kako vidite budućnost prostora bivše Jugoslavije?

– Jugoslavija će opet postojati. Čak se spolja opet insistira na bratstvu i jedinstvu, to im sada više odgovara. Jugoslavija će funkcionisati kao tvornica jeftine radne snage. Niko nije objavio podatak da je najjeftinija ženska radna snaga na svetu u tekstilnoj industriji u Makedoniji. Naši radnici ne koštaju ništa. Žao mi je što ne vide nikakvu potrebu da se bune. Razumem da borci za kruh ne mogu biti borci za pravdu, ali svejedno mi je žao. Jedino gde se Hrvati bore je kada krene navijač Hajduka na navijača Dinama, ali država to potencira. Sve dok se oni kolju na stadionima, pustiće političare na miru. Njima je u interesu da se stadioni pale na tu temu, a ne na temu hleba.
Zašto vam ljudi veruju?

– Jer pišem ono što zaista i mislim. Živim od prodaje onoga u šta verujem, a to sam krvavo platila. Ne znam koliko sam otkaza u životu dobila, ali sam uspela. Mrzim kapitalizam, mrzim svet u kome živim, mrzim način na koji žive moji prijatelji, ali ja živim dobro. Za to sam se izborila, ali i zato što imam mrtve roditelje, baku i deku koji su bili bogati. Ostavili su mi nekoliko kuća i mogu da budem slobodna kada imam pare. Nisam ih ja zaradila, a kada mi je bila frka, prodala sam dve kuće. I onda je lako biti borac za narodna prava, jer ti ne živiš ni od čije milostinje.
Je li dolazak levice na vlast u Grčkoj novi talas koji će doneti promene?
– Ne verujem. Grčka ne bi bila u takvom stanju da joj na ulasku u pakao nije pomogla Amerika. Grčka je američki trojanski konj u Evropi, a sada je evropski problem. A Americi je u intersu da Evropa ne bude sigurna zona, jer joj je ujedinjena Evropa ipak nekakva pretnja i odgovara joj ovaj cirkus. Amerika je na umoru, carstvo se raspada, i definitivno dolaze Kinezi. Istorija se ponavlja, jedno carstvo propada, drugo nastaje, a rob ostaje rob.
Da li je neko od političara pokušao da vam se dodvori?
– Stalno. Poslednje dodvoravanje bio je poziv naše predsednice da dođem na njenu inauguraciju. Nisam verovala kada sam videla taj mejl. Išla bih, jer volim izazove, ali je moja porodica bila zgrožena idejom. Sada mi je drago da nisam išla jer su tamo bili ratni zločinci, ubice, najveći hrvatski šljam.