Kupovanje vlastitog stana nosi sa sobom gomilu odgovornosti, stoga sam taj čin htjela malo odgoditi, pišeSunhee Chang u kolumni za New York Times, inače predavačica na sveučilištu Mokpo u istoimenom gradu u Južnoj Koreji.
No, tada se novi stanar doselio vrata do mojih, u zgradu u Mokpou u kojoj sam živjela. Moj bivši susjed bio je najtiši čovjek kojeg sam ikad upoznala. Jednog dana nakon što je novi stigao, oko 15 sati, čula sam čudne zvukove – kao da neka žena vrišti i umire. Nisam bila sigurna što čujem, no onda sam shvatila da se radi o porno filmu. Ispalo je da je novi stanar gledao porniće dan i noć. Ja sam u stanu držala instrukcije i bojala sam se što će moji učenici čuti. Mislila sam mu ostaviti poruku, no bilo mi je neugodno. Stoga sam se odlučila preseliti.
Počela sam gledati stanove i našla jedan jako velik, miran i čist, s puno svjetlosti. Nisam puno pitala. Čim sam ušla znala sam da ga želim pa sam ga kupila (za oko 140.000 dolara). Nisam imala pojma kakav horor me čeka.
Dan nakon što sam se uselila, odmarala sam se na kauču kad sam uočila točkice na stropu. Pošpricala sam ih sprejem protiv insekata, no idućeg dana pojavilo ih se još. Udvostručile su se pa utrostručile. Stan je bio pun buba, a ja sam se gušila sprejajući ih. Stoga sam angažiraila deratizatora. Morala sam se iseliti na dva dana, mislila sam da je to najgora stvar koja mi se dogodila u životu.
Tad sam mislila da je sve gotovo, no očito sam toliko bila zaokupljena bubama da nisam čula buku koja je istovremeno dopirala iz stana iznad mog. Djeca su trčala naokolo i mogla sam sve čuti. Poslala sam SMS poruku njihovoj majci s molbom da obuju papuče, no ona se jako naljutila, a buka se nije stišavala. Pozvala sam predstavnika stanara i on je bio jako pristojan, no ništa nije učinio. Pozvala sam ga opet, a tada se uzrujao. Kazao mi je da je nazvao ženu, a ona se naljutila i to ispričala svim majkama u ulazu te da ga sada sve izbjegavaju.
Trpjela sam još dva tjedna, a onda sam poslala novi SMS: ‘Molim vas, obujte papuče, poludjet ću.’ Odgovorila mi je najnelogičnijom porukom ikada: ‘Imam mjesečnicu. Dan je vedar pa sam iznijela plahte. Vaša je poruka jako neugodna.’
Tada sam shvatila da s tom ženom nikada neću moći normalno pričati, a da se ta obitelj neće iseliti. Stoga sam ni mjesec dana nakon useljenja dala stan u oglasnik.
U međuvremenu sam primijetila puno golubova oko vanjske jedinice klime. Prvo sam ih pokušavala otjerati, no nisu se dali, radili su što god su htjeli. Njihovog izmeta bilo je posvuda, a kad bih ostavila prozor otvoren vjetar bi ga unosio u stan. Bila je to biološka bomba. Čistila sam s vodom i deterdžentom, ali sutradan bi me dočekao novi nered pa sve ispočetka. Pokušala sam postaviti čačkalice ili pribadače, ali na kraju sam si skoro uništila prste ljepilom, a golubove nisam otjerala.
Potrošila sam gotovo 200 dolara kako bih ih se riješila, no nisam uspjela. Jednog dana polila sam držače klime kipućom vodom i krenula čistiti izmet četkom, kada sam lupila u nešto što se kasnije ispostavilo da je gnijezdo. Uspaničila sam se i pozvala 911. Ptice nisu bile ozlijeđene, a oni su samo bacili gnijezdo.
U to vrijeme doživila sam i prometnu nesreću i završila u bolnici na 10 dana. Tih 10 dana bili su kao u raju. Bilo je tiho, posluživali su mi hranu… bilo mi se teško vratiti u taj pakao. Na sreću, tjedan dana nakon što sam se vratila u stan, jedan par je nazvao da bi ga pogledao. Za 10 minuta su odlučili da će ga kupiti. Potpisali smo ugovor, a oni su se uselili.
Prvo mi je bilo krivo jer im nisam rekla za buku, za golubove, bube… No, nitko ni meni za sve to nije rekao. Sve u svemu, sada se osjećam kao odrasla osoba. Kupila sam stan. Prodala sam stan. Nisam rekla istinu, no ljudi to često čine. I kroz sve sam to prošla sama, bez pomoći supruga i obitelji. I sada sam bogatija za jedno iskustvo više.
No, tada se novi stanar doselio vrata do mojih, u zgradu u Mokpou u kojoj sam živjela. Moj bivši susjed bio je najtiši čovjek kojeg sam ikad upoznala. Jednog dana nakon što je novi stigao, oko 15 sati, čula sam čudne zvukove – kao da neka žena vrišti i umire. Nisam bila sigurna što čujem, no onda sam shvatila da se radi o porno filmu. Ispalo je da je novi stanar gledao porniće dan i noć. Ja sam u stanu držala instrukcije i bojala sam se što će moji učenici čuti. Mislila sam mu ostaviti poruku, no bilo mi je neugodno. Stoga sam se odlučila preseliti.
Počela sam gledati stanove i našla jedan jako velik, miran i čist, s puno svjetlosti. Nisam puno pitala. Čim sam ušla znala sam da ga želim pa sam ga kupila (za oko 140.000 dolara). Nisam imala pojma kakav horor me čeka.
Dan nakon što sam se uselila, odmarala sam se na kauču kad sam uočila točkice na stropu. Pošpricala sam ih sprejem protiv insekata, no idućeg dana pojavilo ih se još. Udvostručile su se pa utrostručile. Stan je bio pun buba, a ja sam se gušila sprejajući ih. Stoga sam angažiraila deratizatora. Morala sam se iseliti na dva dana, mislila sam da je to najgora stvar koja mi se dogodila u životu.
Tad sam mislila da je sve gotovo, no očito sam toliko bila zaokupljena bubama da nisam čula buku koja je istovremeno dopirala iz stana iznad mog. Djeca su trčala naokolo i mogla sam sve čuti. Poslala sam SMS poruku njihovoj majci s molbom da obuju papuče, no ona se jako naljutila, a buka se nije stišavala. Pozvala sam predstavnika stanara i on je bio jako pristojan, no ništa nije učinio. Pozvala sam ga opet, a tada se uzrujao. Kazao mi je da je nazvao ženu, a ona se naljutila i to ispričala svim majkama u ulazu te da ga sada sve izbjegavaju.
Trpjela sam još dva tjedna, a onda sam poslala novi SMS: ‘Molim vas, obujte papuče, poludjet ću.’ Odgovorila mi je najnelogičnijom porukom ikada: ‘Imam mjesečnicu. Dan je vedar pa sam iznijela plahte. Vaša je poruka jako neugodna.’
Tada sam shvatila da s tom ženom nikada neću moći normalno pričati, a da se ta obitelj neće iseliti. Stoga sam ni mjesec dana nakon useljenja dala stan u oglasnik.
U međuvremenu sam primijetila puno golubova oko vanjske jedinice klime. Prvo sam ih pokušavala otjerati, no nisu se dali, radili su što god su htjeli. Njihovog izmeta bilo je posvuda, a kad bih ostavila prozor otvoren vjetar bi ga unosio u stan. Bila je to biološka bomba. Čistila sam s vodom i deterdžentom, ali sutradan bi me dočekao novi nered pa sve ispočetka. Pokušala sam postaviti čačkalice ili pribadače, ali na kraju sam si skoro uništila prste ljepilom, a golubove nisam otjerala.
Potrošila sam gotovo 200 dolara kako bih ih se riješila, no nisam uspjela. Jednog dana polila sam držače klime kipućom vodom i krenula čistiti izmet četkom, kada sam lupila u nešto što se kasnije ispostavilo da je gnijezdo. Uspaničila sam se i pozvala 911. Ptice nisu bile ozlijeđene, a oni su samo bacili gnijezdo.
U to vrijeme doživila sam i prometnu nesreću i završila u bolnici na 10 dana. Tih 10 dana bili su kao u raju. Bilo je tiho, posluživali su mi hranu… bilo mi se teško vratiti u taj pakao. Na sreću, tjedan dana nakon što sam se vratila u stan, jedan par je nazvao da bi ga pogledao. Za 10 minuta su odlučili da će ga kupiti. Potpisali smo ugovor, a oni su se uselili.
Prvo mi je bilo krivo jer im nisam rekla za buku, za golubove, bube… No, nitko ni meni za sve to nije rekao. Sve u svemu, sada se osjećam kao odrasla osoba. Kupila sam stan. Prodala sam stan. Nisam rekla istinu, no ljudi to često čine. I kroz sve sam to prošla sama, bez pomoći supruga i obitelji. I sada sam bogatija za jedno iskustvo više.
wpDiscuz