Pismo Dalmatincima: Koliko god gostiju imali, vama je malo i sezona je uvik, što se vas tiče, podbacila

Hrvatska književnica Dada Batinić nedavno je na društvenim mrežama stekla veliku popularnost tekstom o turistima na hrvatskom…

Pismo Dalmatincima: Koliko god gostiju imali…primorju, u kojem se dotakla i Bosanaca i Hercegovaca. Sada je odlučila pisati o Dalmatincima

Koliko god gostiju imali, vama je malo i sezona je uvik, što se vas tiče, podbacila. Nervirate se zbog gostiju koji bi van došli u sedmi i osmi misec jer van više odgovara da dođu u veljači.

Iznajmljujete podrum na zadnjemu katu koji, zbog visine, ima egzotično ime – potkrovlje. Tu sušite slaninu zimi, a robu liti.

Za generalno čišćenje potkrovlja triba van 10 minuta. Mrave koji mravinjaju od balkona, priko boravka, do spavaće, izgazite i pometete za 8 minuta. Preostale dvi minute potrošite stavljajući mišomor po kantunima prostorija. Dozvoljavate držanje kućnih ljubimaca nadajuć se da će doć neko s mačkon.

Svi su jedna nacija – gosti

S obziron da boravite na katu ispod, gosti su van na vr glave.

Čehe, Srbe, Mađare, Hrvate, odnosno sve koji vam dođu u kuću, tretirate ka jednu naciju – Gosti. Mrzite ih podjednako. Kad stignu, gledate ih ko da su oni zajebali vas, a ne obrnuto. U apartman, koji naplaćujete 60 eura dnevno, uložili ste prije dvi sezone 20 eura iverice. Uokvirili ste portret pokojne matere za koju gosti misle da van je ćaća. Pokazujete gostima di je šta, ohrabrujete ih da pitaju šta ih zanima, a na svako pitanje se obrecnete da vi niste turistička zajednica. Oni bi na planinu, a ni vi nikad niste bili gori. Uostalon, zadnjih 30 godina se niste okupali u moru.

Ali imate kad??

Gosti vižitavaju apartman, otvaraju škafete. Prvi ne uspijevaju otvorit, a drugi je rastočila vlaga pa dopola izvučen neće ni naprid ni nazad. Tresete njime gori-doli, tamo-vamo, naplatićete in 60 eura iverice, što dotaknu-unište. Vaša mala in zaviruje u torbe i kufere, već je našla igricu na gošćinon mobitelu, zlato materino…

U boravku vise gobleni koje ste vezli prije 40 godina i koji su uvatili više od pedeset nijansi sive. “Krbavska bitka”, “Dječak koji hvata leptire”, “Ljubičice” i portret neke plačipizde raspoređeni su funkcionalno, tako da pokriju neogletani zid i rupu di je bio planiran dimnjak.

Jesu gledali Terminatora?

U boravku imate razna čuda tehnike. Objašnjavate gostima razliku između upaljenog i izgašenog radija, kad je upaljeno – krči.

Pomicanjen igle za pletenje, koja služi umisto antene, kontrolirate jačinu krčanja. Ako gost želi prominit stanicu, vrisnete da ne dira ništa jer može nešto pokvarit. Nakon dnevnog boravka, pokazujete in i kužinu. Kužinon zovete plinski rešo na balkonu. Balkon je na južnoj strani, pa ako ostavite đezvu vode na pločican, uskuvat će i sama. Gosti pitaju di je pogled na more jer ste rekli da se s ponistre vidi Šolta. Uvridite se i viknete maloj da dođe na balkon. Dite je taman našlo takujin od gošće. Ko traži, taj i nađe, oči materine… Stisnete se u najliviji kantun balkona i podignete malu na ramena. Ona pokaže more u daljini. Gost neće da digne ženu na ramena i, ka i obično, puni potencijal vašeg apartmana ostaje neiskorišten. Pokazujete dalje, toliko je toga kod vas da obilasku nikad kraja. Skrenete in pažnju na kutiju od banana u kojoj držite pjate, beštek i dvi – tri teče. U tin tečama, van sezone, iskuvavate krpe i mudante. Upozorite goste da beštek diraju rano ujutro ili kasno navečer jer se po danu usije na balkonu, a željezo se tali. Jesu gledali Terminatora?

Sa otpada ste prije 20 godina pokupili akropalne pjate (narod svašta baca!) i po flekama od cikle i jaja znate koliko ste gostiju imali. Akropal je ka i stara Englezica, more se prat i strugat, ali mrlje od sunca neće nestat. A je li šporka?

Božesačuvaj!

Kupaonicu ste renovirali jučer, kupili ste tapetić u dućanu “sve po 8”. Kad gost ugazi boson nogon na nj, tapetić mu, s obziron da je predviđen za blato na cipelama, odstrani mrtvu kožu sa stopala. Kupaonica nema prozora, pa ako se gost tušira u utorak, kupaonica je do nedilje u magli. Tuš zavjesa je nekad bila bijela. Ne perete je, ionako je uvik u doticaju s vodon. Gostima dajete reklamni šugaman kojin van sezone brišete kuhinjske površine. Šugaman pušta boju, pa kad se gost otare, na leđima mu piše “Žuja je zakon”. Uzimate izolir traku iz koje najednon zapuše. Objasnite koje žice je bolje ne dirat jer u slučaju strujnog udara nestaće letrike u ciloj kući. Gosti kažu da mogu i bez fena.

Spavaća soba je prije bila ostava, ali ste je preuredili. Ubacili ste bračni krevet za jednu osobu koji je s tri strane stisnut zidovima. Dok se čovik dobro ne razbudi misli da je živ zakopan. Gosti se žale na klaustrofobičnost, ali ih umirujete rečenicon da je sve više ljudi s psihičkin smetnjama. U sobi je lampa sa štednon žaruljon pa, ako će gost čitat prije spavanja, lampu vaja upalit ujutro da se do noći skupi svitla makar za jedno oko.

Ako van se učini da gosti nisu zadovoljni apartmanon, dreknete da pripreme pasoše i osobne. Gosti drću ko da su na carini, nema nacije koja se ne plaši policije. Pokupite pare i provjeravate dokumente. Pljucate u kažiprst pri okretanju svake stranice jer je grubo kad van se papir lipi za prste. Ispljuvane pasoše vratite vlasnicima, a pare ćete brojit doma. Za vas je novac osobna stvar i nije vam ugodno kad vas gledaju za vrijeme intimnog odnosa. Kad su gosti platili, rečete in da klima, ako je misle palit, košta 10 eura, a 5 eura ako ne misle. Izađete i tresnete vratima, opadne inkarat oko štoka. Učinili ste sve kako spada, dočekali ih, pokazali stan, naplatili, sad samo tribate istrpit 7 dana dok ne odu.

Kad ste vidili da su gosti ošli u grad, vi odete u potkrovlje. Popijete in malo soka iz tetrapaka, uzmete dvi kocke čokolade, proprpate malo po stvarima. Zapuše lagani burin pa skinete gošćinu košulju s konopa. Vajat će van za u crkvu, a njoj ćete kazat da u Makarskoj bura iščupa i drvo, a kamoli neće košuju ispod ščipalice.

Da su barem svi ko vi…

Rano se dižete, oko 5h, u doba kad komunalno prazni kante u ulici di živite. Vičete s terace da najprije isprazne vašu jer da je krcata ka pripuna guzica.

Komunalac turira kamion na uzbrdici, dime zadnje gume, neostavaren san mu je Formula 1. Puca caklo u drobilici jer staklenu ambalažu sortirate isključivo po praktičnosti: pune pivske boce držite u frižideru, prazne bacate u škovace. Smećar itne ispražnjenu kantu, promaši zid, pa kanta leti desetak metara do magistrale. Na nju naleti cisterna, praska plastika, a vi, urlajući, jebete svima traljavu mater. Gosti u panici izlijeću na balkon misleći da je počeo rat. Čuli su da u vašoj zemlji to krene iz čista mira. Umirujete ih rečenicon da lako ti je spavat do podne onome ko nema šta sa sobon.

Snervali ste se pa vas je protralo u zahod. Sideći na školjki čitate novine, riješavate križaljke i upišete A.Ć kako van je i kazalo, ostalo ne znate. Prođe i ura vrimena, a onda vas na školjki zamini muž. On nadopuni križaljku registracijskon oznakon Splita. Da vozite, znali bi i vi. Kad pustite vodu, šumi ka na Plitvičkin jezerima. Gosti opet izlijeću na balkon, misle da je tsunami. Umirujete ih rečenicon da i vi čujete kad oni prnu. Ako se kogod od njih digne navečer pišat, mlatite u plafon drškon od metle jer imate lak san. Neobzirnost i bahatost kod drugih vas iritira. Da su barem svi ko vi…