Šta je to zabrinulo Vojvođane toliko da najavljuju stvaranje autonomaškog odnosno autonomističkog fronta?
Da li najavljeni front podrazumeva okupljanje stranaka za zajednički nastup u Skupštini Srbije koji bi trebalo kao krajnji ishod da inicira promene Ustava ili stvaranje fronta kao širokog pokreta u odbranu autonomije u koji bi se uključili i nevladine organizacije i javne ličnosti i van političke sfere?
Na ta pitanja za sad nema unisonog odgovora, čak partije za koje je rečeno da čine taj front, još nemaju unutarpartijski dogovor o tome. U svakom slučaju, u javnosti su se pojavile različite informacije o najavljenom frontu. Idemo redom.
Potpredsednik Skupštine Vojvodine i jedan od čelnika Liberalno demorktaske partije Milivoj Vrebalov je rekao da bi taj blok, pored LDP-a, činili Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine, a da bi je verovatno podržao Savez vojvođanskih Mađara.
Povod za stvaranje fronta uslovno rečeno u odbranu autonomije je odluka Ustavnog suda o poništavanju dela odredbi Zakona o nadležnostima Vojvodine, čime je osporen i Statut pokrajine. Međutim, to je samo neposredni povod, kaže Aleksandra Jerkov, predsednica Skupštine Novog Sada i funkcionerka LSV-a.
“Pre svega treba reći da je autonomaški front formiran, kako to predsednik LSV vidi, formiranjem Vlade Vojvodine koja se sastoji redom od stranaka koje se već dugo godina zalažu za veću autonomiju Vojvodine i koje očigledno imaju drugačiji pogled i na Vojvodinu i na njene nadležnosti i na njen položaj u Srbiji nego što će to imati Vlada u Beogradu. Ne bih rekla da je ovo samo odgovor na odluku USS, s obzirom da je Vlada Vojvodine i u prethodnom periodu, kao i Skupština Vojvodine i sve vojvođanske institucije su imale razloga da prethodne četiri godine veoma često ustanu u odbranu interesa građana Vojvodine i vojvođanske autonomije i u tom smislu mislim da se ovo treba nastaviti u naredne četiri godine,” rekla je Jerkov za RSE.
“Svi oni razlozi koji su postojali da možda pokrajinske institucije oćute kada su interesi građana Vojvodine bili ugroženi, mislim da sada ti razlozi više ne postoje i da one koji čine vojvođanske institucije ništa više ne treba da ne sprečava u tome. Jer nije autonomaštvo samo reakcija na odluku suda, postoje još mnoge druge obaveze koje republika ima prema Vojvodini i koje ni pre ove odluke USS nije sprovodila. Pre svega mislim na budžet Autonomne pokrajine Vojvodine, mislim na Zakon o finasiranju AP Vojvodine, prenos vlasništva nad imovinom, sve su to stvari koje se ne odnose direktno na odluku USS ali imaju veze sa zaštitom građana Vojvodine. Da li će to prerasti u pokret za promenu Ustava, mi bismo bili više nego srećni obzirom na to da smo uz LDP jedina stranka koja je pre šest godina da Ustav za građane Vojvodine nije dobar“, dodala je Jerkov.
Nenad Čanak, predsednik Lige, međutim, najavljuje stvaranje opšteg fronta u koji se uključuju i nevladine organizacije i intelektualci.
“Želele to partije ili ne. Autonomistički front se stvara sam od sebe, eskalacijom arogancije političkih struktura u Beogradu prema Vojvodini. Reč je o brutalnom ignorisanju specifičnosti Pokrajine,“ rekao je Čanak.
Politički dijalog
Predstavnici DS čekaju da se vrate njihovi čelnici sa odmora a slično je i u Savezu vojvođanskih Mađara, barem kako nam je rekao poslanik Saveza u Skupštini Srbije Laslo Varga:
„Odlukom Ustavnog suda je proširen spektar problema koji se odnosi na autonomiju. Jedino rešenje je da republička i pokrajinska administracija sednu za sto i zajedno na]u rešenja za probleme koji su stvoreni ili će se stvoriti ili se stvaraju.“
Funkcioner Saveza vojvodjanskih Mađara Balint Pastor je u međuvremenu izjavio da je za širu autonomiju Vojvodine potreban razgovor između Republike i Pokrajine, a ne konfrontacije zarad sticanja jeftinih političkih poena. Pastor je naveo da je važno da Vojvodina dobije što joj pripada i da je svejedno da li će se za to izboriti Demokratska stranka ili Srpska napredna stranka.
Publicista Tomislav Žigmanov smatra da postojeće vojvođanske partije nemaju kredibilitet za stvaranje širokog autonomaškog pokreta.
„Ovo sadašnje zalaganje za auotonomiju Vojvodine je bila više posledica reakcije na odluku Ustavnog suda i na promenu vlasti u Beogradu, jer nova politička struktura nema ni minimum razumevanja za probleme Vojvodine. U tom smislu sumnjam da će se mobilizirati značajniji broj građana za tu inicijativu, tim prije što je apatičnost zavladala među većim brojem građana. Bojim se da je ranijim kompromitirajućim stavovima oko ideje autonomije Vojvodine od strane brojnih takmaca ona izgubila na mobilizacijskom potencijalu. Nema onih koji bi sada vodili taj autonomaški odbrambeni blok,“kaže Žigmanov.
Predsednik novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popovpodseća da su i ranije, pre dolaska naprednjaka na vlast, dok je ista politička opcija bila i na pokrajinskom i na republičkom nivou, postojale napetosti između Beograda i Novog Sada.
„A sada se stvari pogoršavaju jer većina stranaka koja sedi u novoj Vladi nije previše naklonjena autonomiji Vojvodine , čak manje nego prošla vladajuća većina, tako da se tu može očekivati dalje pogoršanje situacije,” strahuje Popov.
“Jedino ohrabrujući ton je stigao od premijera Dačića koji je predložio politički dijalog i ja mislim da je to jedino pametno u ovoj situaciji, jer već imamo dovoljno kriznih žarišta u Srbiji da bi se otvaralo jedno novo,“ dodao je on.
Problem odnosa Beograda i Novog Sada odnosno stepen autonomije Vojvodine kao dela Srbije, važan je deo novije pa i starije istorije Vojvodine i povremeno izbija kao politički sukob na toj relaciji.
Pojednostavljeno rečeno, u Vojvodini je kroz istoriju bio jak pokret za decentralizaciju, dok se u Beogradu teško slamala ideja o strogo centralizovanoj Srbiji.
Zato nije čudno kakve smo odgovore dobili u anketama u Novom Sadu i Beogradu. Lako ćete prepoznati ko je odakle.
wpDiscuz