Nino Raspudić: Predsjedničina bajka o Vučiću

Prov­la­di­ni Hr­vat­sko (post) ko­lo­ni­jal­no pol­trons­tvo kom­bi­ni­ra­no s ma­zo­hiz­mom ap­so­lut­ni vr­hu­nac do­se­glo je ovog tjed­na u ko­jem smo pre­ži­vje­li pot­pu­no iz­li­šan po­sjet sr­p­skog pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća, do ko­jeg je doš­lo bez ikak­vog jas­nog po­vo­da i ko­ji je okon­čan bez ikak­ve kon­kret­ne ko­ris­ti. Ba­rem za Hr­vat­sku.

Pred­sjed­ni­ca je iz­ne­bu­ha u pri­ja­telj­sku po­sje­tu po­zva­la po­greš­nog čo­vje­ka, u po­greš­no vrijeme, na po­gre­šan na­čin. Po­zva­la je kri­vog čo­vje­ka jer je Alek­san­dar Vu­čić ne­po­kaj­ni rat­ni hu­škač iz vre­me­na agre­si­je na Hr­vat­sku. Jed­nim kli­kom mo­že­mo se na Yo­uTu­beu pod­sje­ti­ti ka­ko je kao des­na ru­ka čet­nič­kog voj­vo­de Vo­jis­la­va Še­še­lja so­ko­lio Sr­be u Gli­ni 1995. u oru­ža­noj po­bu­ni pro­tiv “us­ta­ške vlas­ti”, a on­da ga, na­kon sa­mo par mje­se­ci, kad je kre­nu­la Olu­ja ni­je bi­lo tu da ih bra­ni. Pu­no godina na­kon to­ga va­tre­ni go­vor­nik iz Gli­ne će pre­sje­ći pup­ča­nu vrp­cu sa Še­še­ljem, a po­tom i s Ni­ko­li­ćem. Vu­čić je pro­mi­je­nio dla­ku, ali ćud, tj. te­melj­ne po­li­tič­ke sta­vo­ve, uglav­nom ni­je.

_______________piše: Nino Raspudić I Večernji.hr

Ni­je do­ži­vio ni­kak­vu unu­traš­nju tran­sfor­ma­ci­ju, ni­je se is­pri­čao za hu­ška­nje u Gli­ni, ni­ti za te­ze po­put “ubij­te jed­nog Sr­bi­na mi će­mo sto­ti­nu mus­li­ma­na”, ko­je je iz­no­sio u sr­p­skoj skup­šti­ni. Sve i da je pris­tao na ri­tu­al­nu ges­tu is­pri­ke zbog svog ra­ni­jeg dje­lo­va­nja, to ne bi po­ni­šti­lo či­nje­ni­cu da mu se po­li­tič­ka prak­sa ni­je bit­no pro­mi­je­ni­la. Vu­čić dr­ži sve kon­ce u Sr­bi­ji u ko­joj nje­go­vi su­rad­ni­ci i dan danas tra­bu­nja­ju o us­ta­škoj Hr­vat­skoj o “us­ta­škom vi­ka­ru” Ste­pin­cu i zlo­ra­be­ći Ja­se­no­vac 2018. nas­to­je u UN-u uvje­ra­va­ti svi­jet ka­ko je sva­ka hr­vat­ska dr­ža­va po­ten­ci­jal­no zlo­či­nač­ka.

Umjes­to is­pri­ke, dru­gog dana po­sje­ta Hr­vat­skoj Vu­čić u Vr­gin­mos­tu op­tu­žu­je no­vi­na­re da su iz­mis­li­li ka­ko je 1995. go­vo­rio o Ve­li­koj Sr­bi­ji i da to­ga u go­vo­ru u Gli­ni ne­ma. Ako iz­va­di­mo na tre­nu­tak mo­bi­tel iz dže­pa, uku­ca­mo “Vu­čić u Gli­ni” u sva­kom tre­nut­ku na sva­kom kra­ju ze­malj­ske ku­gle mo­že­mo vi­dje­ti i ču­ti ka­ko mla­di Vu­čić u ožuj­ku 1995. poz­drav­lja glin­ske Sr­be “ko­ji su ju­nač­ki po­di­gli ba­klju slo­bo­de još 26. ju­na 91. godine, vas ko­ji ste pr­vi kre­nu­li na us­ta­šku vlast, vas ko­ji ste pr­vi os­lo­bo­di­li ne­ke sr­p­ske te­ri­to­ri­je u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj Kra­ji­ni.” Obe­ća­va im: “Ni­ka­da ov­dje vi­še us­ta­ška vlast ne­će mo­ći da do­đe (..) ona­ko ka­ko je zlo­či­nač­ki re­žim Fra­nje Tuđ­ma­na po­ku­šao.” Op­tu­žu­je Mi­lo­še­vi­ća za iz­da­ju Sr­ba i do­da­je: “Ni­ka­da sr­p­ska Kra­ji­na, ni­ka­da Gli­na ne­će bi­ti Hr­vat­ska, ni­ka­da Ba­ni­ja ne­će na­zad u Hr­vat­sku (…) Uko­li­ko sr­p­ski ra­di­ka­li po­be­de i po­ra­ze pred­sed­ni­ka Sr­bi­je, vi zna­te da će­te ži­vje­ti u ve­li­koj Sr­bi­ji, je­dins­tve­noj sr­p­skoj dr­ža­vi i tu od­stu­pa­nja vi­še bi­ti ne­će. Ži­ve­li!” Tad je hu­škao, danas la­že.

Odri­če se sta­re eki­pe ko­ja ga je po­li­tič­ki stvo­ri­la i iz­jav­lju­je u Za­gre­bu “ni­sam čet­nik”. Mo­žda i ni­je. Sa­mo je bio des­na ru­ka čet­nič­kih voj­vo­da Še­še­lja i Ni­ko­li­ća. To je kao da net­ko ka­že ka­ko ni­je no­go­me­taš, sa­mo je dva­de­set godina igrao u no­go­met­nom ti­mu. Pa i da jest po­no­san čet­nik, to je nje­go­vo pra­vo. Hr­vat­ska je su­ve­re­na dr­ža­va i mi ima­mo pra­vo ugos­ti­ti i čet­ni­ka i bolj­še­vi­ka ako od to­ga ima­mo ko­ris­ti i ako mi to ho­će­mo, a ne po na­lo­gu Ve­li­kog Bra­ta. Tak­vog kri­vog čo­vje­ka, ne­po­ka­ja­nog hu­ška­ča i la­žo­va, Pred­sjed­ni­ca je po­zva­la u kri­vo vrijeme. Ne znam ni za je­dan sli­čan pri­mjer pri­ja­telj­skog po­zi­va sa­mo ne­ko­li­ko dana na­kon raz­mje­ne oš­trih pro­s­vjed­nih no­ta iz­a­zva­nih pro­pa­gan­dis­tič­kom iz­lož­bom o Ja­se­nov­cu u UN-u. Uza sve na­ve­de­no, po­zvan je i na po­gre­šan na­čin – bez ko­or­di­na­ci­je s Vla­dom.

Po­ka­za­la se ža­los­na ne­us­kla­đe­nost dr­žav­ne po­li­ti­ke. Plen­ko­vić se sto­ga iz ci­je­le pri­če uglav­nom iz­mi­go­ljio. Vu­čić ni­je nje­gov gost, ovo ni­je bi­la nje­go­va do­ma­ća za­da­ća pa ga ni­je mo­rao te­to­ši­ti. Do­če­kao ga je hlad­no i ni­je bio na pri­god­nim se­an­sa­ma ko­je su kul­mi­ni­ra­le sku­pom u Li­sin­skom. U jed­nom tre­nut­ku doš­lo je do pot­pu­nog iz­vr­ta­nja po­li­tič­ke sce­ne. Hr­vat­stvo ina­če naj­ma­nje na­gla­ša­va li­je­va opor­ba pre­dvo­đe­na SDP-om, ne­što vi­še Plen­ko­vić, a naj­vi­še Pred­sjed­ni­ca. Sa­da je bi­lo obr­nuo. Pred­sjed­ni­ca te­to­ši dra­gog gos­ta, pro­s­vjed­ni­ke pro­tiv nje­ga pro­ka­zu­je kao mar­gi­nal­ce, dok je Plen­ko­vić tvr­đi i spo­mi­nje rat­nu od­šte­tu, a Vu­či­ća pra­vim ime­nom na­zi­va­ju SDP-ov­ci, ko­ji su u ova dva dana bi­li, uz Most, naj­ve­ći par­la­men­tar­ni bas­ti­on hr­vat­stva.

Ko­ji je hr­vat­ski “be­ne­fit” iz po­sje­ta sr­p­skog Pred­sjed­ni­ka? Pred­sjed­ni­ca u in­ter­v­juu No­voj tv ka­že: “Vr­lo kon­kret­ni re­zul­ta­ti su hr­pa do­ku­men­ta­ci­je iz Dvo­ra na Uni. Na­dam se i rje­ša­va­nje sud­bi­ne tro­je nes­ta­lih oso­ba, od­nos­no rje­ša­va­nje sud­bi­ne tri obi­te­lji iz Hr­vat­ske (…) Kon­kret­ni re­zul­ta­ti, kao što smo ču­li i danas pos­li­je­pod­ne, jest i obe­ća­nje pred­sjed­ni­ka Vu­či­ća da će se u Sr­bi­ji una­pri­je­di­ti pra­va Hr­va­ta.” Vu­čić joj je prodao kla­sič­ne ši­bi­car­ske što­so­ve. Do­nio je ne­ku do­ku­men­ta­ci­ju iz Dvo­ra na Uni!? To je kao da ti net­ko po­kra­de na­mje­štaj iz ku­će pa ti na­kon dva­de­set pet godina vra­ti jed­nu po­li­cu bez objaš­nje­nja što je ra­di­la kod nje­ga, is­pri­ke što ju je otu­đio i na­vo­đe­nja gdje je pre­os­ta­li na­mje­štaj. Po­da­ci o tri nes­ta­le oso­be? Bu­du­ći da Hr­vat­ska tra­ži 1945 nes­ta­lih lju­di, Vu­čić bi nam tre­bao tim rit­mom do­ći 649 pu­ta da bi­smo do­bi­li sve po­dat­ke. Zašto ni­je do­nio do­ku­men­ta­ci­ju vu­ko­var­ske bol­ni­ce, za ko­ju je Flo­ren­ce Hart­mann po­s­vje­do­či­la da ju je vi­dje­la u Be­ogra­du? Pred­sjed­ni­ca na iz­rav­no pi­ta­nje o vra­ća­nju do­ku­me­na­ta iz vu­ko­var­ske bol­ni­ce od­go­va­ra “Ni­sam tra­ži­la ni­kak­va obe­ća­nja.” Do­bi­li smo dak­le i vi­še ne­go što smo tra­ži­li.

Ni­smo tra­ži­li ni­kak­va obe­ća­nja, a do­bi­li smo, što Pred­sjed­ni­ca na­vo­di kao ve­li­ki re­zul­tat, “obe­ća­nje pred­sjed­ni­ka Vu­či­ća da će se u Sr­bi­ji una­pri­je­di­ti pra­va Hr­va­ta.” Na pi­ta­nje li ovo bio europ­ski Vu­čić ili Vu­čić iz 90-ih? Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić od­go­va­ra: “Vu­čić s ko­jim sam ja raz­go­va­ra­la je europ­ski Vu­čić, ap­so­lut­no i de­fi­ni­tiv­no.” Do­la­sku dra­gog gos­ta svoj je bla­gos­lov dao i kar­di­nal Bo­za­nić pri­miv­ši ga ne­ko­li­ko sa­ti na­kon što je Vu­čić u iz­ja­vi me­di­ji­ma u is­ti kon­tekst sta­vio bla­že­nog Aloj­zi­ja Ste­pin­ca i Ja­se­no­vac.

Ma­la hr­vat­ska cr­k­ve­na po­bje­da sas­to­ja­la se u to­me što je kar­di­nal Bo­za­nić Vu­či­ća pri­mio is­pod Ste­pin­če­vog por­tre­ta. Ču­di da ga iz ob­zi­ra pre­ma dra­gom gos­tu ni­su pre­kri­li ili uk­lo­ni­li. Vu­čić se za po­sje­ta Hr­vat­skoj, iz­me­đu os­ta­log, iz­rav­no pet­ljao u rad vla­da­ju­će ko­ali­ci­je, upi­tav­ši bez­o­braz­no Pu­pov­ca: “Mi­lo­ra­de, zašto ni­si gla­sao pro­tiv za­ko­na o bra­ni­te­lji­ma?” Is­pa­da da je HDZ po­sred­no u ko­ali­ci­ji s Vu­či­ćem ko­ji ova­ko jav­no u Za­gre­bu di­je­li upu­te pred­stav­ni­ku Sr­ba u Hr­vat­skoj, o či­ja tri gla­sa ovi­si Plen­ko­vi­će­va Vla­da.

Vu­čić je iz­a­zvao pom­pu kao da je do­šao Trump ili Pu­tin, me­di­ji su iz­vje­šta­va­li o me­ni­ju, od pu­ri­ce s mlin­ci­ma do ne­za­obi­laz­nih štruk­li, snaj­pe­ris­ti su nas nad­gle­da­li s kro­va Li­sin­skog, a po­zor­nost no­vi­na­ra pri­vuk­la je i neo­bič­na pu­ške­ti­na ko­ju je je­dan pri­pad­nih osi­gu­ra­nja no­sio na Mar­ko­vu tr­gu. Doz­na­li smo da se ra­di o pu­ški za hva­ta­nje dro­no­va. Mis­li­lo se na sve, ali ni­su ima­li oruž­je za za­us­tav­lja­nje na­rod­nog tri­bu­na Mi­re Bu­lja, ko­ji je Vu­či­ću na Mar­ko­vom tr­gu u pro­la­zu do­ba­cio: Kad ćeš do­ći u hr­vat­sku Gli­nu?, što je Vu­čić kas­ni­je pred­sta­vio kao no­vo sr­p­sko mu­če­niš­tvo u Hr­vat­skoj. Bulj ga je pi­tao ono što hr­vat­ski no­vi­na­ri u Za­gre­bu ni­su smje­li, jer su, po svje­do­če­nju no­vi­na­ra RTL-a do­bi­li na­pu­tak da ne pos­tav­lja­ju nez­god­na pi­ta­nja po­put ono­ga o Gli­ni 1995. Za raz­li­ku od njih, sr­p­ski re­žim­ski no­vi­na­ri na­pra­vi­li su show, ko­ris­te­ći pi­ta­nja za glo­ri­fi­ci­ra­nje Vu­či­ća i in­for­mi­ra­ju­ći nas o Vu­či­će­vom de­di ko­jeg su na­vod­no ubi­le us­ta­še, za što ne­ki Bu­go­jan­ci tvr­de da je obič­na laž. Što do­bi­va­mo od na­še slav­ne “ko­ope­ra­tiv­nos­ti” ko­ju smo do­ka­za­li i ovaj put? Hr­vat­ska ne do­bi­va ni­šta, even­tu­al­no se na­šim vla­da­ju­ći­ma bi­lje­ži po­ko­ji plu­sić za bu­du­će ka­ri­je­re u EU ili NATO-u.

Vu­čić je ovim po­sje­tom u sr­p­skoj jav­nos­ti do­bio do­dat­ne bo­do­ve pred važ­ne lo­kal­ne iz­bo­re u Be­ogra­du, a Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić je po­li­tič­ki te­ško stra­da­la, otvo­riv­ši u svom bi­rač­kom ti­je­lu pu­ko­ti­nu ko­ja se za nju mo­že po­ka­za­ti fa­tal­nom na slje­de­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Pro­s­vjed­ni­ke pro­tiv Vu­či­ća na­zva­la je po­je­din­ci­ma s ru­ba po­li­tič­kog spek­tra, pri če­mu je po­seb­no muč­no što su me­đu tim “mar­gi­nal­ci­ma” bi­le i udo­vi­ce po­gi­nu­lih bra­ni­te­lja. Ve­ći­na lju­di ipak ima pam­će­nje du­že od rib­ljeg i na­kon sve­ga te­ško će im bi­ti za­ma­za­ti oči cup­ka­njem u dre­su na ru­ko­met­noj utak­mi­ci i slič­nim de­mons­tri­ra­njem for­mal­nog hr­vat­stva.

U svom tom hr­vat­skom ja­du, Pred­sjed­ni­či­na ma­la “di­ver­zi­ja” sas­to­ja­la se u to­me što je na ka­pu­tu ima­la iz­ve­ze­nu ri­ječ “hra­brost”, i to na gla­go­lji­ci, valj­da ka­ko bi po­ka­za­la do­dir s ba­šti­nom, a mo­žda i da je Vu­čić ne sku­ži. Na­ja­vi­la je da će slje­de­ći put ima­ti iz­ve­ze­nu ri­ječ “mu­drost”. Na­daj­mo se da će tom pri­go­dom de­mons­tri­ra­ti vi­še mu­dros­ti ne­go što je sa­da po­ka­za­la hra­bros­ti.