Bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljih (Salih) Mustafa je pred Specijalizovanim većima u Hagu odbio da se izjasni o optužnici koja ga tereti zbog sumnje da je počinio ratne zločine.
On je u prvom pojavljivanju pred Specijalizovanim većima u Hagu (institucija poznata kao Specijalni sud) u ponedeljak (27. septembra) naveo da će se pre izjašnjenja o optužnici konsultovati prvo sa advokatom.
Prema pravilima, Mustafa ima 30 dana da se izjasni o optužnici. U međuvremenu ostaje u pritvoru u Hagu. Njegovo prvo pojavljivanje pred sudom bilo je javno, uživo, putem web stranice Specijalizovanog suda.
Mustafin branilac, advokat Julius Von Bone (Julius Von Boné), je napomenuo da „ne isključuje mogućnost da će podneti podneske u kojima će osporavati legalnost suda“. On je u ime svog klijenta zatražio štampanu verziju optužnice na njegovom (albanskom) maternjem jeziku.
Nakon potvrde optužnice i prvog pojavljivanja optuženog pred sudom, pretpretresni sudija koordinira komunikaciju između strana do trenutka prenošenja predmeta na pretresno veće bez odlaganja, te preduzima sve neophodne mere za brzu pripremu predmeta za suđenje.
Specijalizovano tužilaštvo je Saljiha Mustafu uhapsilo 24. septembra a na teret mu se stavlja individualna krivična odgovornost za ratne zločine po međunarodnom pravu, odnosno tereti se za proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Sumnja se da su zločini za koje je Mustafa optužen, počinjeni tokom aprila 1999. godine u pritvorskom centru u selu Zlaš kod Prištine.
Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu bavi se istragom navodnih zločina pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjenih nad etničkim manjinama i političkim rivalima u periodu od januara 1998 do decembra 2000.
Šta stoji u optužnici protiv Saljiha Mustafe?
Inače, Mustafa je prvo uhapšeno lice protiv kojeg je potvrđena optužnica, od kako su formirana Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo (Specijalni sud) 2015. godine.
Specijalizovana veća su saopštila da je optužnica protiv Saljiha Mustafe potvrđena 12. juna 2020. Istog dana kada je uhapšen, 24. septembra, je prebačen u pritvorski objekat Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.
Saljih Mustafa se u optužnici tereti da je podstrekavao ili naredio vršenje krivičnih dela proizvoljnog lišavanja slobode, surovog postupanja i mučenja i ubistvo.
“Saljih Mustafa snosi individualnu krivičnu odgovornost pretpostavljenog. Tokom čitavog inkriminisanog perioda, bio je komandant jedinice Agencije i priznati vođa na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor. On je de jure i de facto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici”.
Dodaje se da su se krivična dela, za koja se iznose optužbe, desila u kontekstu “oružanog sukoba” i bila povezana sa oružanim sukobom na Kosovu između OVK i snaga SRJ i Republike Srbije, uključujući jedinice Vojske Jugoslavije, jedinice policije i druge jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i druge grupe koje su se borile na strani SRJ i Srbije”.
Dalje se napominje da su u periodu od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i drugi pripadnici OVK držali zatvorene na imanju u Zlašu najmanje šest lica.
“Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju”, stoji u optužnici.
Takođe se navodi da je tokom aprila 1999. godine na tom mestu ubijen zatvorenik. Između ostalog, dodaje se da je Mustafa “zajedno sa ostalim pripadnicima OVK-a”, uzeo na ispitivanje jednu osobu, čiji je identitet sakriven, “i da je naredio da ga tuku”. Kako se dodaje u optužnici, dok su ga tukli različitim tvrdim predmetima, toj osobi je rečeno da je “špijun i da će ga ubiti”.
Navodi se da je Saljih Mustafa, poznat i kao komandat Calji (Cali), bio je komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije koja je pripadala operativnoj zoni Lap Oslobodilačke vojske Kosova. Ova jedinica je u svom sastavu imala otprilike 500-600 vojnika, koji su delovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića, i u njihovoj okolini, kao i na području Goljaka gde je nalazi selo Zlaš.
“Krivična dela navedena u ovoj optužnici izvršili su izvesni pripadnici OVK protiv lica zatvorenih na imanju u Zlašu. Sve žrtve tih krivičnih dela bile su građani SRJ koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima”.
Hapšenja lidera Udruženja ratnih veterana OVK
Dan nakon hapšenja Saljiha Mustafe, u petak, 25. septembra, uhapšeni su i rukovodioci Udruženja ratnih veterana OVK-a na Kosovu, Husni Gucati i Nasim Haradinaj zbog krivičnih dela protiv pravosuđa, odnosno zastrašivanja svedoka, odmazde i povrede tajnosti postupka, prema Krivičnom zakonu Kosova. Obojica se sada nalaze u pritvor u Hagu. Istog dana su pretresane kancelarije ovog udruženja.
Inače, poslednjih nedelja, Udruženje ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova je u tri navrata saopštavalo da im anonimna osoba dostavlja na „hiljade dosijea sa imenima svedoka i njihovim adresama“. O tome su javnog obaveštavali putem konferencija za medije, a isti dokumenti su bili deljeni i samim medijima.
Autentičnost tih dokumenata nije potvrđena, dok je tužilaštvo u Hagu pokrenulo istragu o tome i nakon svake objave, konfiskovalo dokumente u kancelariji tog udruženja.
Slučaj Tači i Veselji
Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu je krajem juna saopštilo da je 24. aprila, Specijalizovanom veću podnelo na ispitivanje optužnicu kojima se predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) i bivši predsednik Skupštine i aktuelni poslanik i predsednik Demokratske partije Kosova, Kadri Veselji (Veseli), te „druga lica“, terete za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, nestajanje lica, progon i mučenje.
U optužnici se navodi da se Tači, Veselji i drugi osumnjičeni iz optužnice snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.
wpDiscuz
