Haaški osuđenik Radovan Karadžić u ispovjestima za Večernje Novosti govorio je svojedobno o razočarenju zbog formiranja SR Jugoslavije, ali o drugovanju sa Alijom Izetbegovićem.
“Za nas je najveće iznenađenje predstavljalo je formiranje SRJ bez dogovora s nama i bez našeg znanja”, rekao je Karadžić za Novosti.
On ističe da su savezna država i njeni organi “bili dužni da ih zaštite”.
“Mi nismo htjeli da napustimo Jugoslaviju, ali nakon te njihove odluke morao sam da predložim narodu sledeću prihvatljivu varijantu”, rekao je Karadžić odgvoarajući na pitanje o nastanku Republike Srpske 9. januara 1992.
Na pitanje kako je postao lider Karadžić kaže: “Među sobom smo razmatrali kome da ponudimo vođstvo. Milorad Ekmečić je to odmah odbio i predložio da nađemo nekoga ko voli biti vlast, jer će, braneći sebe, braniti i narod od kojeg mu zavisi izbor. Loša strana je bila u tome što bi takav mogao čuvati vlast kako su činili naši komunisti, dodvorivanjima i izdajom narodnih interesa. I nekoliko drugih je odmah odbilo. Saglasili su se s mojim predlogom da se vođstvo ponudi Nenadu Kecmanoviću, ili Draganu Kaliniću, ili obojici, da se formiraju dva krila – socijaldemokratsko i narodnjačko, pa da jedno vodi jedan, a drugo drugi. No ni oni nisu mogli da prihvate, a i Ante Marković je bio privlačniji od nas.”
Govoreći o svom odnosu sa Alijom Izetbegovićem Karadžić, ističe da mu se lider tadašnjih Muslimana u početku učinio prihvatljivijim, jer su komunisti bili bosanski nacionalisti s ciljem da stvore Bosnu-naciju.
“Alija je bio moj komšija, često smo šetali od grada do kuće. Njegove ideje, kleo se, odnose se samo na muslimane i njihov način života. Ja sam mislio: neka žive kako hoće. Pokazao se da je na lukav način bio u pravu: sprovest će islamizaciju muslimana i kmetizaciju hrišćanstva”, rekao je Karadžić.
Eto Karadžić je “uspio spriječiti” tu ideju. Malo prebrutalna bijaše ta islamofobija. I strah od Alije.