Član Glavnog odbora SNSD-a i bivši izvršni sekretar te stranke, Rajko Vasić, tvrdi da je lider SNSD-a Milorad Dodik proteklih godina “rastjerao” i “ušutkao” gotovo sve kvalitetne stranačke kadrove, te da je to, kako kaže, jedan od razloga zbog čega je SNSD izgubio gradonačelnike u Banjaluci i Bijeljini.
U intervjuu za Moju Hercegovinu Vasić, između ostalog govori o stanju u najvećoj političkoj stranci u Srpskoj, koalicionim partnerima SNSD-a, odnosima rukovodstva RS i Srbije, budućnosti BiH…
Zašto je SNSD na lokalnim izborima izgubio gradonačelnika Banjaluke?
O tome se može knjiga napisati, cijela analiza koja mora obuhvatiti nekoliko mandata unazad. To, dabome, nikome ne treba, niko neće to da uradi niti bi ko to čitao. Ja sam 2010. godine napisao analizu opštih izbora na nekoliko stotina stranica i predvidio poraz u Srpcu i Gradišci na lokalnim izborima. Samo jedan akter iz vrha stranke je to pročitao. Razlozi sežu u vrijeme spajanja Stranke nezavisnih socijaldemokrata i socijalista iz razlaza sa Radišićem. To krilo je, praktično, vrlo brzo preuzelo Banjaluku unutar SNSD-a. To što je Dragoljub Davidović bio gradonačelnik samo je predstavljalo pripremni period. Igor Radojičić ne spada u klasične frakcijaše, funkcijaše, iskorisnike politike. Prvo je zasmetao svojima i oni su prvi bili protiv njega, a onda i cijelom SNSD-u. Rukovodstvo je bilo ravnodušno, zapustilo je Banjaluku, nije se u njoj pojavljivalo, a i smatralo je da je to neupitno. Radojičić, pak, nije mogao da se bavi i gradonačelničkim poslom i organizacijom koja je u Banjaluci velika, 250 mjesnih odbora, između 15 i 20 hiljada članova. Atrofija te organizacije je uticala na poraz. Sitne stranke, koje su se narojile, a mnoge predstavljale kao podržavaoci Radojičića, radile su samo za sebe. Neke su radile i protiv, a neke su instruisane iz Beograda. Takođe, dio strukture SNSD-a je radio protiv Radojičića ili je bio ravnodušan. Nekoliko mjeseci pred izbore puštena je priča, tipično udbaško-socijalistička, da Radojičića “niko ne voli”! To je perfektno izvedeno, tako da su se i u PDP-u iznenadili pobjedom. Dabome da ne treba zaboraviti ni pomoć Zapada, koji ovdje takođe ima mnogo svojih aktera, ne toliko kao Udba, ali ima dovoljno.
Da li će se, i u kolikoj mjeri, rezultati izbora u najvećem gradu Srpske, ali i u Bijeljini, odraziti na opšte izbore sljedeće godine?
Velika stranka, sa dobrom organizacijom, na opštim izborima prolazi bolje nego na lokalnim, tako da banjalučki i bijeljinski gradonačelnici ne igraju nikakvu ulogu. Ulogu isključivo igra sam SNSD i njihova organizacija.
Koliko je “Pravda za Davida” doprinjela pobjedi Draška Stanivukovića i porazu Igora Radojičića?
“Pravda za Davida“ nije donijela glasove Stanivukoviću niti ih je odnijela Radojičiću, ali je okupila sve one koji su inače protiv vlasti. Uz pasivizaciju SNSD organizacije to je značajna stavka i u suštini normalan slijed. Odmah nakon opštih izbora razgovarao sam sa Radojičićem i zaključili smo da onaj ko je dobio 20.000 glasova može dobiti i 40.000. Jasno je, bez obzira na sve ovo, da se vlast ne može baviti organizacijom političke stranke. Na toj razdjelnici sam i ja eliminisan.
Zar sa pozicije izvršnog sekretara SNSD-a niste otišli jer ste onomad nazvali predstavnike studenata “kopiladima“?
Ma, kakva kopilad? To je samo bio dobar povod Dodiku da me utjera u ostavku. Svi oni kojima je organizacija sa dvije hiljade mjesnih odbora u Republici Srpskoj oduzimala neku moć, bili su protiv mene. Američka ambasada takođe je vršila stravičan pritisak na Dodika da me se riješi i odstrani iz SNSD-a, kao i drugi akteri, od Ivanića do Lagumdžije. U Banjaluci je to bio Željko Kopanja, kao predstavnik službi i američke ambasade. On je zabranio da se moje ime pominje u njegovim izdanjima, a na to je prisilio i Dragana Davidovića na RTRS-u. Ja sam deset godina gradio organizaciju stranke i insistirao na tome, tako da sam deset godina išao u svom sprovodu.
Svojevremeno ste bili oštar kritičar načina na koji je funkcionisala koalicija SNSD i DNS. Danas je DNS u opoziciji. Kakvo je vaše mišljenje o Nenadu Nešiću?
Nešić je amater i analfabet. On ili je na vezi sa Vučićem ili mu se nudi. Velika je nesreća što je DNS došao u tu situaciju i pao na te grane. Nešić je samo završnica. Pad je počeo kada je završeno sa Srpskim narodnim savezom i kad je odstranjena Biljana Plavšić. Zatim su Marku Paviću narasli apetiti i uvijek pred izbore igrao je na dvije strane. Onda je došlo do raspada. To je jedini raspad koji nije indukovan iz Srbije. Nešićev DNS ne treba SNSD-u. To nije politika, već borba za gole pozicije i moć. Svi će reći da to radi i SNSD, da, ali SNSD pobijedi na izborima i formira vlast. Oni koji ne mogu pobijediti, a bore se za pozicije i novčanu moć ne spadaju u istu klasu. Nešić će da sagori u toj želji da bude opozicionar i da se udjene među olinjale probosance iz SDS-a i PDP-a.
Na mjesto DNS-a, u koaliciju sa SNSD-om “uletjele” su brojne druge partije, među kojima i one koje predvode bivši SDS-ovci, Nenad Stevandić i Darko Banjac. Može li se vjerovati takvim koalicionim partnerima?
Može, u mjeri u kojoj su oni otišli iz SDS-a zbog probosanske politike Bosića, Govedarice i Šarovića. Više od toga ne može. Nikad ne možeš vjerovati onom ko hoće da zavuče ruku u tvoju duvankesu. Treba znati da je i to beogradska veza. Odavno.
Da li je SPS Gorana Selaka pozicija ili opozicija?
Ako ne zna niko, ne znam ni ja. Rušenje Petra Đokića je takođe krenulo iz Beograda. Kad se nije uspjelo, napravljen je rascjep. Selak je naivno i nerealno energičan, ali je za Nešića “druga liga istok”. Sve njih, pa i Selaka, zavarali su lokalni izbori u kojima mnogo kandidata radi za sebe, za svojih dvije-tri hiljade glasova, u mnogim opštinama i za mnogo manje pa se onda stiče utisak da je to stranka dobila. To nema veze, a to pokazuje i slučaj Stanivuković. On je dobio mnogo glasova, ali njegova stranka nije mnogo skočila.
U poređenju sa nekim prošlim vremenima, djeluje da SNSD-u danas u javnosti nedostaje više prepoznatljivih kadrova. Da li je Milorad Dodik, bez obzira na ličnu harizmu, u stanju da “nosi” cijelu stranku?
Nije u stanju. To ne može niko. Organizacija SNSD-a gubi, osipa se, erodira. On to nadomješta Doboj Obrenom i Bijeljina Mićom, pokoj mu duši. Dodik je sve oko sebe na neki način rastjerao ili ućutkao. Ostavio je neke tradicionalne, metuzalemske i bezlične, od kojih nikad za stranku i nije bilo neke koristi. On nema nikog ko će da stavi glavu u vatru, iskolje se sa nekim za stranku i Republiku Srpsku. Oni, pa ni Dodik, ne shvataju da organizacija radi za njih, da glasovi ne dolaze na njihovu ljepotu ili status prve pratilje. Dodik nije dopustio da se formiraju novi generacijski ešaloni SNSD-a koji će naslijediti sadašnje generacije i njega. Nije dozvolio da se organizacija razvija tehnološki nezavisno od njega i vlasti. Zato sada imamo situaciju da opozicija, pošto nema upliva u javnost kod birača i ne može da načini organizaciju, jer se na izdaji i probosanstvu ne može graditi srpska stranka, laje i čeka da Dodik i SNSD načine grešku, kao što je načinjena u Banjaluci. Njima je dovoljno da dobiju predsjednika Republike. Ostali, nevidljivi akteri, među kojima je i Beograd, naći će načina da se formira skupštinska većina i onda je sve gotovo.
Da li i u kolikoj mjeri Srbija, odnosno aktuelna vlast u Beogradu koju personifikuje Aleksandar Vučić, utiče na politička zbivanja u Srpskoj?
Srbija je uvijek uticala. Ne zbog srpstva, već zbog koristi svoje vlasti. Milošević se u ratu nikud nije mrdnuo, ali je došao na Pale da u svoje ubjeđuje Skupštinu i rukovodstvo Srpske. Preko patrijarha je, u dogovoru sa Amerikancima, izdejstvovao da u Dejtonu zastupa Republiku Srpsku. Ipak, paradoksalno je da je uticaj Srbije bio najmanji za vrijeme Karadžića i kasnije Plavšićeve. Što se tiče Dodika, on je prišao Vučiću iz nekoliko pragmatičnih razloga. Da mu neko drugi ne priđe, da zna šta Vučić misli, barem izdaleka i da uzme neke pare za Srpsku. S druge strane, Vučiću odgovara da malo srbuje sa Srpskom, jer to ne ugrožava njegovu izdaju tamo. Međutim, Vučić sve radi da obori sadašnju politiku Republike Srpske i njene aktere. On je uvijek za BiH. Nikad nije pomenuo samostalnost Republike Srpske. On neće da kaže da je u Jasenovcu bio genocid. Pogledajte koga sve Vučić od ovdašnjih prima na terasi. Pogledajte ko ga hvali. Pogledajte kako je zvao Stanivukovića u Beograd, na otkrivanje spomenika, koji ni po čemu, po bilo kakvom protokolu, ne pripada tu.
Može li Vučić da “odredi” pobjednike izbora u Srpskoj?
Može da utiče na izbore. Nije to Vučić, to je Služba, tu je Dačić, tu su instalisani ljudi koji su još u socijalizmu radili za Službu. Tu su oni koji su došli iz Hrvatske, mnogi od njih su bili Udbaši. To je ogromna snaga. Ogromna jer se ne vidi. Vučiću je problem u njegovoj izdaji Srbije, dijalogovanju sa Zapadom, bolešću za vlasti, to što Republika Srpska iskače iz onih miljea koje je on poravnao “k’o vo rasadu”. Što duže bude na vlasti, Vučić će da bude opasniji po Republiku Srpsku, ne samo po Dodika i SNSD.
Ide li dejtonska BiH prema EU i NATO, ili je njena budućnost mirno razdruživanje, kako tvrdi lider SNSD-a?
BiH ne ide nikuda. Ni prema NATO ni prema EU. NATO se malo ohladio, ne samo zato što je Rusija poslala upozorenje, već i zato što znaju da ovdje nema države, nema jedinstvene zemlje. Šta će im to? Imaju Jadran i Hrvatsku. Ohladili su i u pogledu Srbije. Što se tiče EU, ona nikad nije ni bila zainteresovana za BiH. Zainteresovana je samo toliko koliko može da depresira Srbe uopšte i pomogne unitarizaciju BiH, ali i ti snjegovi kopne. Srbi, Srpska i Srbija treba da se oslobode puta ka EU i da se oslobode budalaštine kako EU nema alternativu. BiH se može mirno raspasti. Ona će mirno da se rascrvotoči, istrune iznutra kao šljiva ili šljivovo drvo. Dobra krošnja, dobro stablo, ali samo jednom prestane da rađa. Kada je oboriš, iznutra trula. Srpska treba da bude strpljiva. To će trajati decenijama. Treba iznutra da se stabilizuje i demokratizuje, da svaki dan napada neustavne, nedejtonske, unitarističke institucije. Treba da se drži Herceg Bosne, koliko je to potrebno i moguće. Isključivo zbog odnosa 2:1 protiv Sarajeva.
B. Knežević, O. Tešić l mojahercegovina.com