Published On: Wed, Feb 13th, 2013

Hercegovina nekad – Tri bake pričaju kako se živilo u njihovoj mladosti

Jesu li ljudi prije 60 godina bili sretniji bez računala, televizije, struje i ostalih čuda tehnologije? Vođeni tim mislima razgovarali smo sa tri starije žene, Matijom (1919.) iz općine Grude (Draginići), Katom iz Graba (1925.) i Ivom iz Zvirića (1922.) iz općine Ljubuški koje su nam ukratko ispričale kako su radile, živjele, družile se i što im je najviše ostalo u sjećanju, kao do kojih se običaja najviše držalo.

Kako ste radili u svom vremenu, kako se živjelo?
Matija: Prije se na dnevnice išlo ko je moga u Dubrovnik kopat da bi priživija i priranija obitelj, isto tako se išlo u Mostar sić žetvu. Ja sam bila i u najmu kad mi je bilo 16 godina, ćaća me posla od malog Uskrsa do Božića. Ja sam iz Dragićina, a on me posla u Borajnu, to je blizu a meni se činilo daleko kad sam bila u najmu. Sadila sam duvan, okopavala, brala, nizala sve živo i za to vrime sam zaradila ko bi za cilu godinu. Jer u nas nije bilo ništa, nije se moglo, pa ko bi moga iša je negdi tako raditi, kopati, ići na žetvu, sadit u drugog duvan, ma šta god triba samo neka se radi . Kad bi se radilo, pivalo bi se, gangalo najviše , sićam se gangalo se: „Mala moja, ajde u vojsku za mene, ja u vojsku ti u partizane”.
Kad bi se navečer vratilo s posa, s polja pivalo bi se, družili bi se svi. Ja sam sve radila, kuću zidala, čuvala ajvan, radila na njivi, šta sam god mogla. Pivala se i „Udovče skloni mi se s puta, da se mog ne držiš kuta” i „Da sam znala da ću za udovca ne bi plela čorape za koca”.Radija se svaki komad zemlje ma ni mrva nije ostala da se nije radila.
Iva: Ja sam najviše vrimena provodila čuvajući ovce, radila sam i na njivi. Težak je to život bija, nije se imalo nije se moglo ništa. U Ljubuški bi otišla samo kad bi se duvan vaga ili na magaretu uprti drva pa to prodaj. Ništa se nije imalo, nisam mogla ni drva usić, bija je šumar koji je čuva drva, ko bi usika završija bi u zatvoru. Pivala se ganga:”Gango moja, gangala te nebi, da se nisam rodila u tebi” i još se pivala, „Moja lola, lako ti je poznati partijaša, livor nosi umisto očinaša”.Sadija se duvan, pa jedne godine šenica, pa opet duvan, to je tako bilo da se zemlja malo odmori.
Kata: Najviše sam vrimena provodila po pijacama u Baškoj vodi, Makarskoj, Trogiru, Mostaru, Jajcu, Vakufu prodavajući voće i povrće jer smo toga na veliko sadili. Po polju radi, sadi duvan, i prodaji ga u Vrgorcu i Ljubuškom. Vraćaj se iz polja kad bi mrak bija. Jedne prilike vraćam se ja iz polja i ćuko me ugrize za nogu, šta ću sad majko mila, nije bilo doktora. Šta ću, ne znam. I zove mene nevista i govori kakav je bija ćuko. Kažem ja crn i ona meni privije na ranu crni gra koji je bija za isti. Isto tako ako bi te ugriza žuti ćuko stavlja bi se na ranu žuti, ako je šareni ćuko onda bi bija šareni gra. To je bija priki lik, sutra je meni rana već prošla.
Kako su se ljudi hranili, što se od hrane proizvodilo, kako ste se snalazili u siromaštvu?
Zora: U nas je bilo dobro, bilo je rane držale se ovce, koze, krave kokoši i moglo se raniti od toga. Jedino bi malo bolje bilo za ranu za Božić. Tada je bilo kave, vina, rakije. Da nikad nisi pija rakiju tada si je popija. Moj komšija je bija u Americi i donija bi nam baš prave kave. Mater bi meni jedino tada dala da je popijem i još ako bi mater dala kremen šećera to bi za mene bilo koda mi je dala cili svit. Dok bi se za Uskrs , isto bilo dobro ali malo slabije. Zadnje bi se meso ilo na poklade i malo nediljama u vrime korizme po krišku mesa. Korizma bi se poštivala, više nego sad i nije niko ni piva, kad bi momci išlo na silo ne bi pivali, kontali bi Gospin plač tada. A kada bi bila večera, ne bi se večeralo dok ne bi čobani došli kući. Pozdravi se Gospa i tek onda bi se večeralo. Mi bi subotom prali robu u kotlu u vriloj vodi da uši siđu sa robe. Ležali smo svi u istoj prostoriji. Naše kuće se pravile od kreča i od pržine. Na sturi leži, pokrij se i dobro je.
Iva: Pomuzi kravu, ovcu , kozu , pa ukiseli mliko i izmlati u stapu. Onda bi se pura svarila, začini je ako nema pure ima samo mlika, ako nema ni toga more ili same pure ili mlaćenica. Isto tako bi odgojili svinče, pa ga zakolji i osuši da ima za cilu godinu mesa. Samo bi bilo malo bolje za isti za Božić i Uskrs. Kava je nekakva tada bila, i dobiješ samo jedan vildžan. Sićam se ja došla u svoje komšinice, njen čovik bija u Ameriki. Otvori ona sanduk i meni dade dvi krške šećera i kaže meni upamti kad je doša moj čovik iz Amerike. I ja sam to upamtila , a bilo mi tada dvi godine. Pravija bi se sapun od svinjske kože i od žive sode. Pravija bi se i od mlika od krave i žive sode. Bilo je tada i muva, buva, ušiju čimavica svakakve živine, pravo siromaštvo bilo. U nas bi se kuće pravile od kamenja i blata, jadno bilo. Ali kad bi se vraćalo s polja pivalo bi se uvik, i kad bi se radilo pivalo bi se.
Kata: Kada bi bila korizma nije se ilo ništa mrsno, držalo se do toga. Najprije je bila molitva svaku večer onda večera, ništa prije. Na veliki četvrtak se molilo:
„Dušo grešna, budi u vjeri krepna, kada pođeš sa ovog svita na oni, sritnit će te duh nečisti, duh prokleti, on ćete pitati, al si duša moja, al si duša Božija, ja nisam duša tvoja , ja sam duša Božija. Bogu sam se obećala, na blagdan danak, na Veliki četvrtak, izmolit ću sto Amena, sto zlamena, na sto se puta prekrstiti U ime Oca i Sina i Duha Svetoga Amen” .To bi se ponovilo sto puta na Veliki četvrtak.
Sićam se da smo u selu najprije uzeli ladnjak, veliko je to bilo. Počelo se raditi kada smo mi počeli praviti kuću. Moja mater zaklala bravče i kako će ga sačuvati? Lipo stavila u veliku kantu i spustila u čatrnju. Da samo dno kante dira vodu, poklopila čatrnju i pričvrstila dobro konopim kako ne bi otišlo. Ništa mesu ne bi bilo. Bilo je i kokošiju, krava, ovaca, svega. Po bajeru bi se čuvale ovce. Roba bi se peglala peglom na žar, sapun bi se pravija od plaše i svinjske kože i toga se napravi i bilo bi za cilu godinu. Moj ćaća bi pravija krevet od daske i stavi se korubina u to i spavaj u tome. Ujutro to protresi i dobro je.
Gdje ste se družili, je li itko od vas išao u školu?
Zora: Navečer bi se iskupili družili se pivali, gangali ma bilo je lipo. Ja nisam išla u školu moja mater kaže meni šta će ti škola neka ti znaš skuvati, oprati, raditi. Zapalila mi i knjigu, rekla meni šta će mi to. Poslije mise nediljom bi se družili, isto se pivalo. Ima se jedan prislak misni i ko je ima cipele bija je bogat. Je bilo teško, ali bili smo sretni. Pravila se i frizura tako što bi se nosile pletenice ispod marame, napraviš pletenice, sve u krug oko glave. Navečer bi pod nekom jadnom svićom se pleli čorapi, trlice, opanci.
Iva: Isto bi se navečer družili, većina moje generacije je bila izgubljena u ratu tako da nas nije bilo puno. I ja sam ima jedan prislak za nedilju, jednu bljuzu nosi po deset godina. Nosile se opanke nediljom, pravile bi se od svinjske kože. Ako bi slučajno padala kiša,izuj se u crkvi i kući da se ne bi srušile opanke. Bilo je meni dobro poići od Zvirića do Studenaca. Ja nisam išla u školu, ali je moj brat. Završija četiri razreda i svaki dan bi iša iz Zvirića u Ljubuški u školu. U nas oderi ovce pa od te vune sve se plelo i prekrivači, bilo sve od vune.
Kata: Družili bi se navečer, pa i nediljom igralo se kolo, pa bacaj nakićenu jabuku momku kojeg zamiriš i on tebi i tako se naranča bacala. Nediljom poslije mise bi se odredilo na kojoj ćemo se ledini družiti i tako bi vrime proveli, pjevajući i igrajući kolo. Završila sam četiri razreda, mene mater poslala pošto sam bila najmlađa u školu išla.
HUM.BA