Hladno je u Splitu. Realno, temperatura je ispod prosjeka. U to se uvjerila naša ekipa s Poskoka jučer popodne, dan uoči drugog kruga predsjedničkih izbora. Išli smo provjeriti ono što je Zoran Milanović izrekao na sučeljavanju. Fuck-checking.
Podsjetimo, kandidat i aktualni predsjednik Milanović je rekao da za Dragana Primorca ni „ćuko nije glasao u njegovoj ulici.“
Poskokovi novinari na terenu razgovarali su s ćukovima u Primorčevoj ulici kako bi provjerili je li Milanović govori istinu. A prije toga valja napomenuti da im je na granici u Gorici zaplijenjena roba i tehnika. Drski RH policajci su se pozivali na nekakav Schengen.
Uglavnom, u Primorčevoj ulici smo naišli na ukupno pet ćukova.
Šaban, bergamski ovčar, taman s frizure, tvrdi da ih tamo ukupno živi šestero. Međutim, kaže nam Šaban, „Miki se fiksa i pije, pa je garant ukomiran vikendom i nemoš ga natjerat da košćuru oglođe, a kamol da glasuje.“ Na naš upit Šabanu jel on dao glas Primorcu, odgovorio je da ne bi ni mrtav za HDZ. Al se zakunio da nije ni za Zokija. On samo fura Hajduka. Da nam dokaže, Šaban se propeo na zadnje noge i rekao „evo, pogledajte tetovaže.“ Ostali smo u nevjerici. Ispod obrijane dlake na prsima, Šaban je imao istetovirano veliko „T“ i „1950“. Šaban je, kažu, nacionalna manjina i glasuje samo za XII. izbornu jedinicu.
U tom trenutku prošla je zgodnjikava Tara. Ona kao i sve splitske bedlington terijerice mahala je guzom da se dokaže. Tu je šminka, tu su trepavice, tu su nokti. Na pitanje našeg kolege kome je dala glas, Tara je ko iz topa ispalila „za Zokija!“ Dodala je „a ća, nisan ti luda da glasujen za onog žmigavog. Previše me podsića na mog bivšeg vlasnika koji me jednom ujeo.“ Ostali smo malo zatečeni.
Šaban se slatko nasmijao. Na naš upit što je tu smiješno, Šaban nam je odgovorio „ma ništa, samo sam se pomokrio, pa mi je lakše. Odmah svit lipši.“ Kaže Šaban da mu je drveni stup u Primorčevoj ulici najbolji. „Nekako mi ulijeva sigurnost, moćan je, i tu se volin popiškit“ objasnio nam je.
Ispred kafića „Omerta,“ u ulici genetičara Primorca, naišli smo na još jednog ćuku. Zove se Bob. On je meksički golokoži pas. Čeka svezan dok mu gazda u birtiji ispija pol litre Ožujskog. „Iz boce, toplu Žuju voli,“ dodaje Bob. I kaže nam: „otkad je imao onu bakteriju na bubrezima, samo mu topla piva paše.“ Voli on i točeno, ali je grije u mikrovalnoj. „Koji lipi kurac pije točenu kad je grije“ ljutito će Bob. Na naše pitanje za koga je glasao, tvrdi da nije ni za koga. Dodaje da „od kad je Frane otiša lipi moj, ova država je gola ćuna. Vele mi da si prije moga u parku spavati, a za Frane si se moga u parku posrat ko čovik. Ni’ko te ne bi gleda popriko. A sad se mirisavin vrećican, da oprostiš, mora kupit kad se poseren.“
Bob tvrdi da je možda Romeo glasao za Primorca. Kaže Bob „on je briselski grifon, mora da je 100% za Plenkovićev HDZ.“
Romea samo našli u SPA za ćukove, isto u Primorčevoj ulici. Taman s masaže, dobro raspoloženi Romeo pozvao nas je kod sebe: „ajmo ća, idete u mene na čaj.“ Kad smo rekli da ne pijemo čaj, nego smo više za kavu, smrknuo se. Nije nam bilo jasno zašto. Otvorio je dušu: „bio sam 12 godina diplomat u Bruxellesu. Bilo je lipo,“ prisjeća se Romeo. Dodaje: „U Komisiji za doručak smo imali Royal Canin, za ručak vegan kost, al bogami ko prava“, kune se. Priznaje da se u Komisiji zaposlio preko veze. „Bila je kuja Dubravke Šuice, upozna san je u Dubrovniku. Zaskočia san je jednon, pa smo se dopisivali i ona mi pomogla ući u sustav. Krepala je kad se Šuica zaposlila u Komisiji. Morala je s njom iz Groda, a volila je mondani život. Depresija i ta sranja, valjda“, prisjeća se. Romeo nam nije htio otkriti za koga je glasao.
Na samom odlasku iz ulice, dočekao nas je Günther. Njemački ovčar, zajeban pas, s bandažom na licu, bez desnog oka. Bio je u ratu. Dok nam toči rakiju, počeo je Günther svoje: „So ist das. Ich habe in Stuttgart gelebt poslije rata, in einer kleinen Wohnung von 40 Quadratmetern. Dann bin ich ans Meer gekommen und habe mich in Split verliebt. Jetzt bin ich hier im Ruhestand.” S njim je bio slatkasti šnaucer, isto Švabo. Prevodio nam je: “kaže Günther da je živio u Stuttgartu poslije rata, sad je u penziji, zaljubio se u Split, gdje i živi sad.“ Günther je ostao bez oka kao dragovoljac na Južnom bojištu. Kaže da od tad još više voli Hrvate. Bio je i u HOS-u s Antom Prkačinom, u Bosanskom Brodu, ali su se razišli kad je umjesto njemačkih ovčara ovaj angažirao engleske zlatne retrivere. „Jebeni špijuni, to vam je MI6. Rekao sam Anti: Bist du verdammt normal? Ili ja ili oni!“ kaže nam Günther.
Günther ne koristi hrvatsku vojnu mirovinu. Iako ima hrvatsku putovnicu zbog ratnih zasluga, kaže da nije glasovao. Dok nasekirano povlači veliki dim plavog Ronhilla, kaže nam: „Sve su vam to papci. Mada je Zoki moj favorit. Sve ih dere. Eno, odlikovao je generale HVO-a. Ali nisam mogao ići glasovati, schade. Bio sam na putu, jer podižem penziju na crno u Njemačkoj. Deru ovi Hrvati porez na penziju, das ist unglaublich!“
Pitali smo ga je li prati poteze Christiana Schmidta. „Da, naravno. On je obični njemački Dummkopf,“ odgovorio je Günther.
Sjeća se Günther, „prije nije bilo azijatskih ćukova, a danas navališe kod nas.“ Kakve to veze ima, pitamo ga. „Pa eto“, odgovara, „sve je manje hrvatskih ovčara. Neće to na dobro završiti. To je moje mišljenje.“
Poskok.info
wpDiscuz
