Visoki Vučić se iznenada strmopižđuje sa vlasti, Đido (Milovan Đilas) postaje predsednik, Guzijan (Vuk Jeremić) premijer – ili obratno, zavisi kako će se dogovoriti posle tri godine natezanja – Zelenović postaje komandant RM, oduševljenje se širi Srbijom, počinje doba prosperiteta i dugog i srećnog života.
Počinje qwrz. Pre svega, Vučić se nikada neće strmopizditi onako kako se strmopizdio Tadić, dakle definitivno i neopozivo, SNS se nikada neće raspasti onako kako se raspao DS, što će reći – ko mačje jebalište. Izgubiće, naravno, SNS 3/4 članova – jedna trećina će preleteti u stranke-pobednice – ali će uz Vučića ostati stotinak hiljada dajhardsa, koji će koliko sutradan posle strmopizda iz opozicije nastaviti da rade ono što su radili dok su bili na vlasti. Znate šta. Znate kako.
Dakle, u startu se ništa ne menja u sistemu srpskih podela, tj. srpskih bipolarnih poremećaja. Zato idemo na medije. Hoće li se oni „upristojiti“? U početku – da, ali samo donekle i samo dok ne „ispipaju“ teren. Velika je, naime (i neiskorenjiva), srpska zabluda da jaki srpski ljudi medijima daju takozvane odrešene ruke i licence to kill. Obratno: mediji su ti koji jakim srpskim ljudima daju moć i dreše ruke. Mediji su konstanta. Jaki ljudi su promenljiva… I cijeli tjedan tako odlično ultradžabakreči Svetislav Basara. Tu su mu sve kolumne.