Feđa Štukan: Pismo ratnom drugaru

Nakon komentara Nebojše Šerića Šobe na reakciju Feđe Štukana povodom kampanje Ponosan na domovinu, iza koje stoji Bošnjačka akademija nauka i umjetnosti, tačnije BNF – Bošnjačka nacionalna fondacija, sad se i Štukan (opet) oglasio. Ovaj put, direktnim pismom Šobi…
Nebojša Šerić Šoba: Replika na tekst Feđe Štukana

Feđa Štukan: Biti ‘Ponosan na domovinu’, šta to znači?
Brate Šoba, ti znaš da te cijenim i kao mislioca i kao umjetnika, i nastaviću da te poštujem bez obzira na bilo šta, jer si rijedak čovijek i za razliku od mnogih ovdje, imaš SVOJE mišljenje. I ti i ja smo među prvima uzeli “toljagu” da branimo grad, zato i mislim da obojica imamo pravo na mišljenje i javni istup o situaciji u zemlji, samo mislim da nisi shvatio neke dijelove (ne kažem da si glup, daleko od toga, nego da je u pitanju nesporazum).
Npr. ja jasno pitam: “šta se to desilo zadnjih DVADESET GODINA na šta možemo biti ponosni?” (aludiram na period od međunarodnog priznavanja BiH), a ti mi kažeš da otvorim vrata Zemaljskog muzeja i pogledam istoriju. Iz tog perioda nema ništa u Zemaljskom muzeju, a i da ima to nećemo saznati jer je zatvoren zbog MAJMUNA. Kažeš, “koji su sve osvajači ovuda prošli”! Pa zar je i to nešto na šta se mi i uopšte civilizacija možemo ponositi? Kakvi “osvajači”? Znači mi treba da se ponosimo na to, koliko smo krvi prosuli, što svoje, što tuđe. Meni to nije za pohvalu. Istorija ljudskog roda, ponosna je na ubistva, i to po meni, evolucijski ne može biti razlog za hvalisanje. Znam da jeste, ali kažem, ne bi trebao biti.
Kao kad Mladić u Srebrenici govori, “sa’ćemo se osvetiti turcima za boj na Kosovu!“. Čekaj glupane (ovo govorim Mladiću), kakve ja imam veze sa Kosovom, ja sam rođen 1974. godine u Sarajevu i nisam nikad bio na Kosovu, možda je bio neki moj pra,pradjed, ali njegove zasluge ili sranja, se ne prenose na mene genetski i stoga niti mogu, niti bi htio da se ili kitim njegovim perjem, ili da imam bilo kakav vid odgovornosti za ono što je uradio moj pra, pra, pra prije 500 godina.

BANU

Mi smo odgovorni isključivo za ovaj trenutak u istoriji a nikako za ono što je bilo i što ni na koji način nije NAŠA zasluga. Mi ne nasljeđujemo zemlju od predaka, mi je posuđujemo od potomaka (stara indijanska). ;)
Drugi nesporazum je, što nisi mogao znati kao što ni sad većina učesnika kampanje ne zna, da iza svega stoji Bošnjačka Akademija Nauka i Umjetnosti (nacionalistička organizacija koja se zalaže da BiH bude isključivo bošnjačka država, sa Šerijatskim pravnim sistemom),na čijem su čelu Cerić i Zukorlić, za koje svi znamo na koji način i koliko su profitirali na podjelama i donacijama, isto kao i druge vjerske vođe i političari, (dovoljno je da im vidiš vozni park i da ti bude sve jasno), i planiraju još puno da zarade, upravo ovom kampanjom.
Kako? Evo kako. Kampanja je pod zastavom BiH, to si vidio, na Facebook strani “Ponosni na domovinu”, primjetićeš da ima i par ne-bošnjačkih imena koji ostavljaju pozitivne komentare i bla bla bla.Nema multietničkog prepucavanja (psovanja balijske, četničke, ustaške majke), što je svima koji su ikad posjetili bilo kakav forum gdje se sreću pripadnici ovih naroda, jasno da je NEMOGUĆE. Jednostavno to nije moja današnja BOSNA i HERCEGOVINA.
Kad malo bolje pogledaš spisak stvari na koje smo ponosni, lako ulazi u oči da smo ponosni na: tursku kahvu, fildžane, agdu, hurmašicu, baklavu i zvrk pite. Nećeš naći da smo ponosni na srpsku šnitu, njoke ili košer, što meni govori da je priča o suživotu na toj strani laž kao i sve drugo što smo čuli zadnjih dvadeset godina, a dobra osnova za uzimanje donacija za tobožnji multi-kulti bla bla bla.
Ti znaš da kad su partizani ušli u sarajevo ’45, streljali su glumce Narodnog pozorišta koji su igrali za naciste, iskreno se nadam da će doći vrijeme kada će narod osuditi i sve kolaboracioniste trenutno vladajućih nacista, i iskreno se nadam da će se intelektualci koji su pristali da učestvuju u ovoj podloj kampanji preuzimanja BiH od strane gore pomenute dvojice, javno oprati i priznati da su prevareni i iskorišteni za ciljeve, za koje pouzdano znam – ne podržavaju.
Ne znam brate, i sinoć sam ti rekao, nekako nije fer rušiti sa udaljenosti od 7000km, građanski neposluh i pobunu protiv pljačke, nije fer, jer jedva smo stigli dovde, ljudi ustaju, otvaraju oči, a ti poručuješ sa Times Squarea – zatvorite oči, Feđa nije u pravu. Volio bih da si u našim redovima, a ne na strani klero-fašista. Ja znam da ti nisi na njihovoj strani, ali nekako tako ispada. Kažem volio bi da se zajedno borimo protiv toga kao što smo se borili od prvog dana protiv fašizma, i mislim da takođe nije fer spuštati sve ovo na neki nivo prepucavanja tebe sa Damirom sa kojim si do juče bio kao brat i lajkao svaku njegovu budalaštinu koju bi objavio na fb.
Stvari su ovdje mnogo ozbiljnije i bitnije od nas trojice. Znam da zamjeraš Damiru što je početkom rata otišao, i da možda zbog toga nema pravo da govori o svema, ali ja imam prijatelje koji su sa Novog Zelanda i iz BiH a učestvovali su u Occupy Wall Street, i mislim da se za ljudska prava kao univerzalne vrijednosti, moramo boriti svugdje, bez obzira gdje si, odakle si i gdje si bio za vrijeme rata. Hoću da kažem da od 1990 godine, nikome ovdavde, osim profiterima, nije bilo dobro, bez obzira da li je ostao ili otišao. Svi su prošli svoju golgotu, u to ne treba sumnjati.

Šlagvort

Ti živiš u New Yorku i sigurno ti je milion puta palo na pamet da bi bilo bolje da nisi otišao, ali otišao si, i nemam šta da te krivim ili ne krivim, ali kad si otišao ostavio si zemlju, ne u miru, nego u primirju, a Damir i ja zatekli smo se sad na “prvoj liniji”, i moram ti reći buraz, prilično smo usamljeni. Nismo sami, ali i nemamo baš neku podršku od ljudi od kojih bi trebali, zato mislim da tvoje replike na moj tekst super sjedaju onima koji ne bi da mjenjaju ništa, koji kažu “ma ja se ipak malo više slažem sa Šobom nego sa Feđom, Feđa pretjeruje”. Dao si im šlagvort da ne urade ništa, umjesto da jurišaju na blindirane audije i vrate dostojanstvo, vrate fabrike i žive ko ljudi, a ne da sa završenim faksovima kopaju po kantama (u mojoj garaži već skoro godinu i po dana živi čovjek, znaš da to meni nema veze, ali čovjek je vjernik, bošnjak, i živi tu jer su ovi koji su uzeli njegove pare za povratak “ponosni na to”).
Takvo je stanje ovdje buraz, ako ne misliš pomoći (što bih ja iskreno volio), nekako vidi da ne odmažeš. Borimo se ko lavovi i nije lako. Ti znaš kako je to. Vjerovatno ćeš reći da Damir to radi za neki svoj lični interes, ali ako je spreman da žrtvuje svoj život za svoj interes, ja nemam problem s tim, jer žrtvuje (doslovno), svoj život a ne tuđi.
Borimo se za istu onu državu za koju smo se i tad borili. Mi nismo dali svoje zdravlje za ovakvu BiH kakva je sad. Znaš šta pričaju ljudi koji se hrane po kontejnerima? Kažu da ako hoćeš da nađeš hranu u kontejneru, moraš ustati jako rano ili će je neko prije tebe naći. Još malo, kad svi dođemo do toga da se hranimo po kontejnerima, u njima više neće biti ništa, i zato je važno biti Bošnjak, Srbin i Hrvat, jer kad bi ljudi shvatili da su izgubili svoje najmilije zbog vila i Audija, iščupali bi im grkljane zubima, i zato imamo kampanje kako je divno biti nešto, i kako je divno za hurmašicu, kahvu i baklavu dati život, i opet, ako bude trebalo, uzimati donacije za traženja masovnih grobnica, nestalih, mine, invalide, šehide, povratnike, graditi vile i bla bla bla.
Eto, zato apelujem da stanemo sa daljnjim prepucavanjem, i da ustanemo zajedno. Ne moraju svi biti na prvoj liniji, ali mnogi mogu pomoći u raskrinkavanju ovih i ovakvih i zaustaviti bjesomučnu pljačku. Tako buraz, nemoj mi molim te zamjeriti nešto, kao što ni ja tebi nikada neću.
Ljubi te brat!!!
To je sve što ću ja reći!
F.Š.