Za nju – srpski narodnjaci su zakon. Ceca, Seka, Viki, i naravno Džej, kvalitetni su muzičari, a njihovi hitovi i pjesme drugih novokomponovanih izvođača prijatne su, zabavne i privlačne kompozicije. Toliko da ih je izabrala za temu svog doktorata!
I to možda ne bi čudilo da “borac za pravdu srpskih narodnjaka” nije muzikolog Fumi Uehata (37) iz Japana i da ovu doktorsku disertaciju ne brani na Univerzitetu u Osaki, pišu begradske Novosti.
U Srbiju je došla studentskom razmjenom prije 14 godina. Do 2006. godine studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živeći u studentskom domu na Zvezdari, gdje su se, kako kaže, često pravili tulumi, prvi put je čula najneobičniji zvuk do tada – naše narodnjake.
– U početku mi se nije mnogo sviđala, ali kada sam se vratila u Japan, rodnu Osaku, nedostajalo mi je sve što je karakteristično za Srbiju i počela sam puno slušati narodnu muziku – priča Uehata. – Ima nekoliko pjesama koje baš volim – “Beograd” od Cece Ražnatović, “Mahinalno” od Viki Miljković, “Tako mlada” od Tanje Savić i “Crno i zlatno” od Seke Aleksić…
Pamti Fumi, kako kaže, neobičnu situaciju, na početku studija u Beoradu.
– Na novogodišnju žurku išla sam sa prijateljicama koje su izričito govorile da ne slušaju narodnjake, ali kada je na žurki puštena Cecina pesma, sve su listom počele da je pjevaju zajedno i znale su svaku reč – prisjeća se sugovornica Novosti. – Bila sam iznenađena, jer je takva situacija nezamisliva u Japanu. Mnogo više, međutim, počela sam da razmišljam o toj glazbi prilikom pisanja kratkog rada za studije. Sve više me je privlačio taj zvuk i shvatila sam, bez dvoumljenja, da je to vrsta muzike koju bih proučavala kao temu doktorskih studija.
Završila je osnovne i magistarske studije pri katedri za opće umjetnosti i katedri za muzikologiju. Poslije godina provedenih u Japanu, Fumi je prije tri godine dobila državnu stipendiju Japana za doktorske studije i na njenu veliku radost ponovo se našla u Beogradu.
– Znala sam dobro kakve su u javnosti i među kritičarima “ocjene” i izlaganja o narodnoj muzici, ali ovi kritičari nisu ni slušali ljude iz te muzičke industrije, ni pjevačice, ni aranžere, ni kompozitore – tvrdi sugovornica. – Niti su objasnili, na primer, što stvaraoci te vrste muzike i kulture misle o svojoj muzici i s kakvim ciljem je kreiraju. Zato sam htjela da proučavam tu glazbu sa sasvim novog aspekta, bez negativnog stava koji o njoj imaju ne samo kritičari, već i većina ljudi.
Tema njene disertacije glasi: “Studija o reprezentaciji i recepciji muzičkog izražavanja narodnog identiteta u pop-folk muzici u Srbiji”. Krajem ove godine branit će doktorski rad na Osaka univerzitetu u Japanu.
– Ja sam Srbiju zavolela preko muzike. Divim se tome što imate tako bogatu muzičku kulturu, bez obzira na to da li su kompozicije stare ili nove – kaže sugovornica Novosti.
– Mnogo je onih koji kritiziraju ovakvu vrstu glazbe kao nekvalitetnu, ali u tim kritičnim vidovima postoji dominantno, ali već zastarjelo razmatranje o kulturi i umetnosti. Po njoj – što starije ili jednostavnije, to vrijednije. Nema smisla da se kvalitet suvremene narodne muzike ocjenjuje i razmatra sa takvog stanovišta. Važno je priznati da sve vrste glazbe imaju različite vrijednosti i kulturne pozadine. Ako neko ima takav pristup muzici, može se razonoditi i uživati u ljepotama svih vrsta muzike.
Ranije je više slušala srpski rok, pop i hip-hop, naročito “S vremena na vreme” i “Smak”, ali inače, kako Fumi priča, sluša narodnu muziku i često obrati pažnju kako se trend i stil mijenjaju, kakvi uticaji stižu iz drugih zemalja i muzičkih žanrova.
– U Japanu, nažalost, nema posebnog kluba i mjesta gde se može čuti srpska novokomponovana narodna muzika – kaže Fumi. – Imamo prilike da gledamo srpske filmove u kojima se čuje narodna muzika i da uživamo u rijetkim koncertima, uglavnom trubača. Srbija mi mnogo nedostaje, pa se radujem jer će mi državna stipendija trajati još tri godine i često ću dolaziti. U međuvremenu, kad god imam prezentacije na međunarodnim konferencijama ili na fakultetu, koristim srpske novokomponovane i narodne pesme. U tim prilikama, uvek dobijem pozitivne reakcije od kolega koji prvi put slušaju vašu narodnu muziku.
“Ruse kose” u Osaki
– Zajedno sa još nekoliko Japanaca proučavam pop-folk u balkanskim zemljama – priča Fumi. – Ovaj projekt je počeo pre četiri godine. Uskoro ćemo objaviti i jedinstvenu knjigu o toj muzici u Japanu. Pisala sam dio posvećen srpskoj narodnoj muzici. U okviru tog projekta, pre nekoliko meseci, održan je međunarodni skup na Univerzitetu u Osaki. Došlo je mnogo znanstvenika sa Balkana i Srbije. Naš gost bila je profesorka iz Beograda Iva Nenić. Zajedno smo pevale Cecin “Beograd” i oduševile druge učesnike. Sa kolegom iz Japana, otpevala sam “Kradem ti se u večeri rane” i “Ruse kose curo imaš”.
Japanska enka
– I mi u Japanu imamo etno-muziku, Enku – kaže Fumi. – Elementi naše stare narodne muzike koriste se u smislu skale, teksta i vizuelne prezentacije. Nažalost, enka muziku u Japanu više slušaju stari nego mladi. Za razliku od toga, srpska narodna muzika je upravo mejnstrim, popularna muzika u Srbiji, naročito stvarana muzika za mlade. Zato je prirodno da se vašoj novokomponovanoj muzici ponekad prilagođavaju provokativni tekstovi i svetski vizuelni trendovi.