U Federaciji BiH je u proteklih nekoliko dana prodano kratkoročnih obveznica u vrijednosti oko 20 milijuna eura, a Republika Srpska se prodajom trezorskih zapisa dodatno zadužila za više od 10 milion eura. Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Mirko Puljić za RSE kaže da to nikako nije dobar znak.
„To nije dobar način za zaduživanje entiteta kod nas i ostavljaće dugoročne posljedice u onome smislu u kome će povećavati dužničku zavisnost, dakle spiralu zaduživanja jednog i drugog entiteta. Nije dobro ni sa stanovišta visine kamatne stope, jer se zaduživanje vrši tako što te trezorske zapise kupuju komercijalne banke“, kaže Puljić.
To što se entiteti dodatno kratkoročno zadužuju samo pokazuje da ne postoji likvidnost njihovih budžeta, objašnjava ekonomista iz Banjaluke Damir Miljević. Primjer da Republika Srpska konstantno drži zaduženje od oko 60 miliona eura znači da taj iznos konstantno nedostaje u budžetu.
„To su kratkoročni vrijednosni papiri i oni se izdaju do godinu dana. Kamate na trezorske zapise se kreću između 4,5 i 6 posto. I u principu vlasti potežu za kratkorčnim akcijama kad imaju neki gep, treba neki mjesec preskočiti, međutim, to su izvanredni instrumenti koje vlasti već koriste redovno“, kaže Miljević.
”Očito da i RS i Federacija BiH nemaju drugog izlaza osim da se krakoročno, vrlo skupo zadužuju na domaćem tržištu kapitala. Budžeti su u takvoj situaciji da su im grčevito potrebna nova financijska sredstva, koja sada nadoknađuju na tržištu kapitala“, kaže urednik portala “Kapital” Siniša Vukelić.
On smatra da najveća krivica za budžetske deficite leži u lošem vođenju financija, koje je naročito postalo izraženo nakon uvođenja sistema naplate poreza na dodatnu vrijednost.
„Ogroman priliv koji je došao od PDV-a kada je uvedena i uspostavljena Uprava za indirektno oporezivanje, kada su prihodi budžeta bili drastično povećani, djelovalo je kao šok od kojeg su političari u BiH bili toliko omamljeni da su drastično povećali svoje rashode i broj zaposlenih – i onda kada je došla kriza, oni nisu ništa preduzeli da smanje broj zaposlenih ili plate onih koji rade u državnoj administraciji“, kaže Vukelić.
No, kada bi vlast bila manje rastrošna, kada bi se odrekla barem nekih privilegija i komoditeta, zaduženja ne bi ni bila potrebna, uvjeren je Damir Miljević:
„Kad bi se plate smanjile pet posto i napravila ušteda na materijalnim troškovima od 10 posto, što je minimum koji se može napraviti – s obzirom da sekretarica u državnom ministarstvu ima 450 maraka plaćenog mobilnog telefona ukupna ušteda koja bi se mogla napraviti je negdje između 450 i 500 miliona KM“, kaže Miljević.
Naredna godina će biti posebno teška za oba entitetska budžeta jer takođe dospijevaju rekordni iznosi za vraćanje dugova. RS I FBiH moraju da vrate ukupno više od 650 miliona eura dospjelih obaveza. Pri tome je ukupni dug Republike Srpske prešao 2,4 milijarde eura, a dug Federacije BiH oko dvije i po milijarde eura.
6yka.com l RSE
wpDiscuz