Dragi moji dok ste me vi gledali ovu cijelu 2019. godinu sređenu, glasnu, prisutnu na svakoj sjednici u Parlamentu, na svakom sastanku… Dok sam objavljivala “sretne” fotografije, ja sam prolazila kroz najteži dio mog života
Sanela Prašović Gadžo, bivša novinarka i današnja zastupnica SBB-a u federalnom parlamentu, prije nekoliko dana objavila je status na svom Facebook profilu, te otvoreno progovorila o svom zdravstvenom stanju koje je ozbiljno narušeno. Njen status prenosimo u cjelosti:
Čitam jučer post dragog kolege Saše Magazinovića u kojem otkriva da je upravo operisan zbog raka kože. Dok čitam iskreno se divim njegovoj hrabrosti da se pred javnošću otkrije toliko. Učinio je to da bi upozorio na tu strašnu bolest i važnost prevencije.
Do jutros sam razmišljala da li sam sebična ili kukavica zbog toga što šutim u javnosti o svojim zdravstvenim problemima? I da li bi nekome pomoglo da progovorim?
Da nije bilo Saše i njegove otvorenosti priznajem da nikada ne bih pisala ovaj post. Ali prosto sam jutros shvatila da je važno biti hrabar i progovoriti jer na taj način možemo nekome pomoći. Pa makar samo jednom čovjeku pomogli to je bitno i golemo.
Dakle, dragi moji dok ste me vi gledali ovu cijelu 2019. godinu sređenu, glasnu, prisutnu na svakoj sjednici u Parlamentu, na svakom sastanku… Dok sam objavljivala “sretne” fotografije, ja sam prolazila kroz najteži dio mog života.
Početkom ove godine počela su da me bole leđa. Događalo se to nakon sto bih sjedila sat vremena. Kada bih krenula ustati bol je neizdrživ. Jedva bih potom koračala.
Onda mi je u martu odjednom otekao zglob na kažiprstu desne ruke. Izvadila sam laboratorijske nalaze jer je doktor sumnjao na neku upalu, ali nalazi su bili potpuno uredni.
Kratko iza toga počela je da mi trni i boli desna ruka. Potom je bol zaokupio desno rame. Nisam mogla obući jaknu ili sako. Onda me zaboljelo i lijevo rame. I tako sam stigla do jula mjeseca. Svaki dan sam pila voltarene i brufene. No moje stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Na koncu, jedno jutro su me jako zaboljeli kukovi i nisam mogla na noge da stanem.
Pozvala sam dr Talirevića. Odmah je tražio da izvadim sve nalaze s prvobitnom sumnjom u reumu. No, ti nalazi su svi bili ok. Potom me upitao – da li te krpelj ujeo? Odgovorila sam da nije. No, on je zatražio da odmah uradim nalaz za boreliju da vidi da zapravo nisam oboljela od Lajmske bolesti.
I, nalaz je potvrdio boreliju odnosno ujed krpelja. Dobila sam dijagnozu konačno ali i terapiju antibioticima. Pila sam ih 2 i pol mjeseca plus tablete protiv bolova. No, još uvijek me bole ruke i leđa. I kažu da će me boljeti još najmanje pola godine.
No, tu nije kraj. Sasvim slučajno sam otišla do Klinike Karabeg kod moje prijateljice dr Amele Karabeg. Tokom razgovora sam joj usput spomenula da imam na leđima nesto poput lišaja i čudnog bena. Ona je rekla da skinem košulju da bi pogledala o čemu se radi.
Čim je ugledala tu promjenu na koži Amela mi je fino i direktno rekla da će ona to odmah hirurški skinuti jer ne izgleda dobro. Pristala sam i već u narednih pet minuta ležala sam na operacijskom stolu.
Dr Amela Karabeg je tu promjenu na koži “izrezala” široko i duboko i onda mi rekla da će poslati na patohistologiju. Ti dani dok smo čekali nalaz za mene su bili strašni.
I onda je jedno jutro zazvonio moj mobitel. Bio je to poziv od Amele. Upitala me šta radim i gdje sam. Rekla sam da sam u kući i da sam sama. Ona je onda polako saopćila da će mi poslati nalaz i da je riječ o raku kože. Ta njena rečenica mi je odzvanjala u ušima. Ništa poslije nje nisam čula.
Kada mi je stigao nalaz ja sam pročitala samo riječ cancer. Plakala sam satima. Rekla sam porodici i najbližim prijateljima. Ovaj oktobar me oborio s nogu.
Ipak, na moju veliku sreću bio je to “najbolji” cancer koji sam mogla dobiti. I također na moju sreću Amela je reagovala stručno i odmah ga uklonila potpuno.
Uradila sam dodatne pretrage potom i one su pokazale da se nije proširio.
Istovremeno sam prisustvovala svim sjednicama i smijala se i davala intervjue. Dugo sam razmišljala o tome šta bi se dogodilo da moja Amela nije taj “lišaj” koji sam na leđima imala godinu prepoznala na pravi način? Jednako tako sam razmišljala šta bi se dogodilo da moj dr Emir Talirević nije otkrio da imam Lajmsku bolest? Uopće nisam znala da me krpelj ujeo!
O raku kože ne želim više da razmišljam. A ovo oko borelije znam da bih u konačnici ostala nepokretna da nisam dobila pravu dijagnozu.
Ova 2019. je najteža godina u mom životu. Još uvijek svaki dan pijem tablete protiv bolova. Radila sam i 2 puta MRI zbog leđa i vjerovatno ću na kraju operisati taj problem. No, nikada nisam prestala da volim život.
Dragi moji, molim vas, ako boravite u prirodi, temeljito se pregledajte da se neki mali krpelj nije negdje zakačio. Djecu posebno pregledajte. Lajmska bolest je strašna.
Jednako tako, molim vas, sve mladeže i ono što izgleda kao lišaj a nije ga bilo prije, uočite na svom tijelu na vrijeme. I trčite doktoru. Ne čekajte ni minut. Rak kože je … znate sve o tome.
Na kraju želim samo još kazati- Saša hvala ti što si svojim iskrenim postupkom i mene ohrabrio da kažem – da i ja sam prošli mjesec upoznala svoj rak kože.
I da kažem – ujed krpelja nije bezazlen. I nije dovoljno samo ga ukloniti sa tijela. Lajmska bolest je dugotrajna i bolna. Pazite na sebe. I budite jaki.
Volim vas.
wpDiscuz