Nebo nad Sarajevom (igrokaz)

Pisanje je jezivo ozbiljna stvar.

Ernest Hemingway, Zelena brda Afrike

Svi likovi u ovom tragikomičnom igrokazu su plod fikcije. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna.

“Baško da se čuju”, reče Željo gledajući u nebo nad Sarajevom, iako mu se učinilo da zvuk dopire iz nešto manje visine, kao da netko negdje u blizini puca kokice. “Šta ti misliš, Miki?”

Stajali su na nekoj čuki iznad Sarajeva, dok je nešto dalje Hamće palio roštilj. Najprije je potpalio drveni ugalj, pa onda mahao ljeskovim granama iznad njega, da se razgori.

“Jes, maj frend… tis iz amerikan pauer”, reče Miki.

Iza njihovih leđa začulo se smijuljenje. Željo se okrene i pogleda u Hebija.

“Jesli to…”, reče Željo.

“Izvini, šefe”, reče Hebi. “To je od Tunjinih ćevapa. Stavlja previše one sode u ćevape. Plus kajmak…”

“Ja stalno govorim da luk i kajmak ne iđu jedno s drugim”, reče Hamće.

Željo se okrene prema Mikiju, da ovaj slučajno ne bi shvatio što se dogodilo.

“Ne mogu ti kazat kolko mi je žao što nismo Bakira poveli”, reče Željo, mijenjajući temu. “Znaš li da je on još ko mali mašto da postane pilot…”

“Kad sam bio mali, imo sam svoj pravac…”, zapjevušio je Hebi.

“Bolan, Hebi, imaš li šta drugo pjevat… nešto pametnije…”, reče Željo. “Narušavaš time ugled nezavisne i suverene Bosne i Hercegovine.”

“Hoćeš Thompsona?” upita Hebi. “Ipak si ti legalno izabrani predstavnik Hrvata… Herceg-Bosno srce…”

“Jebo te Thompson u usta!” reče Željo.

Miki je strpljivo sačekao da Hebi i Željo završe, pa reče:

“Ja sam mislila da je Bakir maštala da postane profesor na juniverziti.”

“To si ti, Miki, nešto pobrko… Nije Bakir mašto da postane profesor na juniverziti, već njegova supruga.”

“Lejdi Sebija?”

“Jes”, reče Željo.

“Nisam ginekolog, al mogu pogledat”, reče Hebi.

“Mister Bakir je old stori”, reče Miki. “Kolko ti to puta moram ponavljat. Ko da nešto nije ured s tvojom memori? Prije bi… paret… ona šarena tica… kako se ono kod vas rekne…”

“Papi-ga”, reče Hebi, na što se Željo krvnički zapiljio u njega.

Čim se Željo okrenuo prema Mikiju, Hebi je pokazao srednjak u njegovu smjeru.

“Prije bi taj papi-ga naučila nešto o naš partneršip nego ti.”

“A đe je Zelmo?” upita Željo, prečuvši Mikijevu kritiku.

“Zelmo je u đeil… u prdekana… kako vi reknete”, reče Miki.

“Opravdano odsutan”, reče Hebi. “Zbog čega sad… zbog hape ili zbog nečeg drugog. Što bi reko Andrić: otkovat kosu i poslat Zelmu u đeil – ne mereš pogriješit.”

“Ima li ih?” upita Hamće. “Izgori mi ćumur. Ja ću ih morat počet redat.”

Mikiju i Želji je u jednom trenutku bojažljivo prišao Samir, novinar s H1 (Haber televizija, op.a.) i obratio se Mikiju.

“Što mislite da vi odmah dadnete izjavu, a mi ćemo to prikazat kao izjavu nakon preleta aviona… da vam se ćevapi džabe ne hlade…”

“Može”, reče Miki. “To je gud ajdeja.”

“Gdje da postavim kameru?” upita Samir.

“Tamo”, reče Miki i pokaže prstom par metara ispred sebe.

Tehničko osoblje je za tren postavilo kameru i mikrofon na mjesto koje je Miki odredio.

“Ovim našim zajebanim avionima…. kako se ono rekne… bombarderima… možeš li ovo zajebanim izrezat?”

“Mogu”, reče Samir. “Samo vi nastavite.”

“… obilježavamo trajnu vezu između SAD-a i Bosne i Hercegovine. Oni su simbol naše posvećenosti izgradnji snažnih bilateralnih odnosa i dokaz naših zajedničkih vrijednosti i ciljeva. Bumbar… bombarderima… to je okej?”

“Okej”, reče Samir.

“Bombarderima gradimo mir i put ka budućnosti, sigurnosti i prosperitetu u regiji”, rekao je Miki.

“Genijalno”, reče Željo, nakon što je Miki završio i došao do njega. “Tvoje riječi će ući u anale diplomatskog govora. Već zamišljam Milu kako otpuhuje ko sipljivo goveče.”

“Mislite?”

“Hoće, majke mi?” reče Željo.

Dok su njih dvojica razgovarali, iza njihovih leđa se začuo moćni zvuk motora:

“Brm-brm”, i Željo i Miki istovremeno pogledaju u nebo.

Gledali su gore, sve dok se nije začulo Hebijevo smijuljenje. Miki, bijesan, nimalo diplomatski pokaže Hebiju srednji prst, a Željo mu odmah priđe:

“Slušaj, Hebi!” reče Željo. “Jesi li ti ovde da mene savjetuješ ili da me zajebavaš. I mene i Mikija. Koji ti je k?”

“Ne mogu, ba, gledat kako se uvlačiš ovom američkom šupku”, reče Hebi. “A do jučer si svašta pričo o njemu. Šta si ono kod Tite neku večer govorio o američkim šupcima?”

“Znaš li ti šta je pragmatizam, seljačino jedna!”

“Je li to ono kad pred Bakirom pjevaš ‘Da te nije Alija’, a kod Tite ‘Po šumama i gorama’?”

“Mrš u pičku maternu! Gori sam ja konj što sam te doveo u kabinet.”

Napokon su se pojavili: Hamće je već počeo redati ćevape po roštilju, kada su se u daljini ukazale dvije točke.

“Eno ih”, reče Miki oduševljeno, pokazujući prstom.

Bombarderi su u tren preletjeli iznad njihovih glava, dok su im Željo i Miki žustro mahali.

Kada je nebo nad Sarajevom postalo čisto – kad su bombarderi odletjeli u pravcu Banja Luke, gdje je, preventivno, prije nego što su i zacvrčili prvi ćevapi na roštilju, oglašena opća opasnost – do Želje i Mikija ponovo je došao Samir.

“Nemam riječi”, reče Samir. “Ovo je… ovo je… tako dobro… u pičku maternu… tolko je dobro… Gospodine Željo, sad ste vi na redu.”

“Sačekaj Sam”, reče Hebi Samiru, izvukavši iz čarape plosku. “Da Željo smoči grlo. Nije već punih deset minuta ništa popio.”

Željo uzme plosku od Hebija i potegnu, a zatim ispljunu alkohol iz usta.

“Ovo je izdaja!” dreknu Željo na Hebija.

“Šta se dogodilo?” upita Miki.

Željo mu pruži plosku.

“Vidi šta mi je idiot dao”, reče.

Miki otpije gutljaj iz pljoske, pa i on zaprepašteno ispljune sadržaj iz usta.

“Votka!!!” reče zaprepašteno. “Mister Hebi, vi imala neka čudan smisao za đouk.”

“Izvini, šefe”, reče Hebi Želji. “Pogrešan čarap.”

Hebi izvuče iz drugog čarapa novu plosku i pruži je Želji.

“Sad je okej”, reče Željo, nakon što je otpio gutljaj viskija. “Jesli mogo odmah vako. Ili si trebo obut različite čarape, kad ne znaš koja ti je lijeva a koja desna.”

“Malo pragmatizma nikad ne škodi”, reče Hebi.

“Možemo li?” upita Samir.

“Može”, reče Željo i stane pred kameru.

“Akcija”, reče Miki.

“Ne trebam vam posebno govoriti od kolikog je značaja ovaj istorijski trenutak za Bosnu i Hercegovinu. Ovi bombarderi nad Sarajevom, a pogotovo nad Banja Lukom, su najčvršći dokaz suvereniteta, teritorijalnog integriteta i multietničkog karaktera Bosne i Hercegovine….”

“Stop!” dreknu Miki.

“Šta nije dobro?” upita Željo.

“Ne valja ništa”, reče Miki.  “Ja sam mislio na Amerika”, reče Miki. “A ne na Bosnia and Hercegovina. To trebala biti poruka za Mile… From Washington with love… Snimi to, Sam, ponovo, matere ti. Željo, jesli spremna?”

Hebi se nasmijao i Željo je nakratko krvnički pogledao u njega.

“Jesam”, reče Željo.

“Šta, jesi”, reče Miki.

“Pa spreman.”

“Kamera spremna”, reče Samir.

“Ton spreman”, reče tonac Zike.

“Za dom spreman”, reče Hebi.

“Akcija!” reče Miki.

“Šta da kažem u ovom istorijskom trenutku”, reče Željo, “osim da s ovog mjesta uputim poruku onoj Putinovoj podguznoj muhi, ako mu više ikad padne na pamet narušavati integritet i suverenitet nezavisne i, inšalah, što bi rekli mi Hrvati, euroatlantske Bosne i Hercegovine, da mu ovdje još jednom ponovim legendarne riječi našeg druga Tita, što ih izreče u Drvaru, u onom istorijskom času hiljadu devesto četeres četvrte: Gledaj nebo, rog te jebo!”

“Great!” reče Miki oduševljeno, pokazujući Želji palac okrenut na gore. “Tako se štiti suvereno Bosnia end Hercegovina.”

Josip Mlakić l bljesak.info