Published On: Čet, stu 16th, 2017

FHP: Uloga države u skrivanju Ratka Mladića – državna tajna

U odgovoru na zahtev novinara Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da im se dostavi kopija optužnice protiv 11 osoba za pomaganje u skrivanju tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića, Prvo osnovno javno tužilaštvo odgovorilo je da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zločine.

Optužnica protiv 11 Mladićevih jataka podignuta je 2006. godine, a prvostepena presuda izrečena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu krajem 2010. godine. Tom prilikom je samo jedan optuženi proglašen krivim, i to zbog nedozvoljenog držanja oružja, devetoro ih je oslobođeno, a prvooptuženi Jovo Đogo u međuvremenu je preminuo. Preusdu je Apelacioni sud u Beogradu u maju 2011. vratio na ponovno suđenje, a Prvi osnovni sud je 17. maja prošle godine zbog zastarelosti oslobodio svih 10 optuženih jataka. Konačno, Apelacioni sud je u avgustu ove godine doneo presudu kojom je zbog nedostatka dokaza oslobodio devetoro optuženih, a na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora osuđen je samo Marko Lugonja, koji je priznao delo za koje se teretio.

FHP je 20. maja 2016. godine po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio zahtev Prvom osnovnom sudu u Beogradu za dostavljanje presude donete tri dana ranije u ponovljenom postupku. Dana 28. juna 2016. godine Prvi osnovni sud dostavio je FHP-u presuduMladićevim jatacima. Budući da su tom presudom optuženi oslobođeni odgovornosti zbog zastare, u obrazloženju je faktički navedeno samo za šta ih je tužilaštvo teretilo. Drugim rečima, iz tog javno dostupnog dokumenta može se videti zbog čega je optužnica proglašena državnom tajnom.

U presudi se između ostalog navodi (strana 9) da je jedan od jataka, tada stariji vodnik VJ, bio optužen da je „u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25.7.2003. godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na Topčideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku Mladiću da ne bude otkriven“. Osim toga, navodi se da je ista osoba bila optužena da je „od Komande stana Prve armije Vojske Jugoslavije nabavlja[la] namirnice i druge predmete“ i potom ih umesto vojnicima doturala Mladiću i njegovom obezbeđenju. U presudi takođe stoji da je isti čovek, po optužnici, „po pismenom ovlašćenju Ratka Mladića vršio podizanje svih njegovih primanja preko Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika“ i predavao ih Mladićevoj ženi.

Proglašavanje dokumenta državnom tajnom, po Zakonu o tajnosti podataka, „određuje se radi sprečavanja nastanka neotklonjivo teške štete po interese Republike Srbije“, a Prvo osnovno javno tužilaštvo navodi da bi javno obelodanjivanje navoda optužnice za posledicu imalo „ugroženi međunarodni položaj i status Republike Srbije i njenih građana“. FHP ističe da je ovakvo obrazloženje nezakonito. Naime, tvrdnja da bi obelodanjivanje informacija o skrivanju Ratka Mladića izazvalo najteži oblik štete po Srbiju i proglašenje optužnice najvišim stepenom državne tajne, evidentno su neopravdani postupci budući da je Međunarodni sud pravde još pre 10 godina proglasio Srbiju odgovornom za kršenje konvencije o genocidu upravo zbog skrivanja Ratka Mladića.

Najzad, čak i kada bi postojala opasnost od nastanka neotklonjivo teške štete, što očito nije slučaj, to opet ne bi bilo dovoljno da se podatak odredi kao tajni, jer bi za tako nešto država morala da pokaže da je interes Srbije koji se štiti tajnošću podatka veći od prava javnosti da zna traženi podatak u konkretnom slučaju (član 8 Zakona). Imajući u vidu da se informacije odnose na skrivanje jednog od najtraženijih haških begunaca, te da je skrivanje Mladića dovelo do osude države za kršenje konvencije o genocidu, ali i ugrozilo proces evropskih integracija Srbije, nesumnjivo je da je interes javnosti da zna u ovom slučaju izražen, opravdan i nesumnjivo pretežniji u odnosu na nezakonite interese države.

FHP podseća da Republika Srbija kontinuirano zloupotrebljava i krši Zakon o tajnosti javnih podataka i Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, u cilju skrivanja odgovornosti državnih organa i njenih pripadnika za ratne zločine i povezane procese. FHP je to istraživanje objavio 2016. godine u publikaciji Pristup dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu institucija Srbije: DRŽAVNA TAJNA JAČA OD PRAVA NA ISTINU.

Upravo skrivanjem, a ne obelodanjivanjem uloge države u masovnim kršenjima ljudskih prava u prošlosti i kasnijem pomaganju počiniocima zločina, nanosi se neotklonjivo teška šteta po interese Republike Srbije i ugrožava se njen međunarodni ugled. Zato FHP poziva državne organe Srbije da sa takvom praksom prekinu, te da omoguće transparentnost sudskih procesa i javni uvid u dokumentaciju koja se odnosi na učešće političkih, vojnih i policijskih struktura u krivičnim delima tokom i nakon sukoba na području bivše Jugoslavije.

0 0 glasovi
Ocjena članka
guest
14.7K Komentari
Najstariji
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
14.7K
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x