Turska lira nadalje dramatično gubi vrednost nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio da će udvostručiti kaznene carine na turski čelik i aluminijum. Lira je momentalno u odnosu na dolar oslabila za 19 odsto te sada dolar vredi 6,62 lire.
Vašington traži puštanje pastora Enrdjua Bransona i drugih američkih državljana iz turskih zatvora. Branson je optužen za bliskost sa Fetulahom Gulenom čiji pokret je u Truskoj označen organizatorom propalog puča pre dve godine.
Turska valuta je od januara izgubila trećinu vrednosti u odnosu na evro zbog hroničnih sukoba režima u Ankari sa Zapadom i nesigurnosti koju oseća ekonomija. „Menjajte evro, menjajte dolar i zlato iz slamarica za lire u našim bankama. Ovo je nacionalna borba“, pozvao je predsednik Redžep Tajip Erdogan, ponovo nazivajući raspad lire „privrednim ratom“ za koji krivi Zapad.
„Turska baulja ponorom“, piše o stanju ekonomije Noje osnabriker cajtung. „Politički se zemlja pod predsednikom Erdoganom pretvorila u islamsku autokratiju. Privredno ide strelovito nadole. Dramatični raspad vrednosti turske lire zajedno sa žestokim tempom inflacije jesu vesnici pretećeg sloma. Mnoge zadužene firme i privatna domaćinstva bi pre ili kasnije mogli da imaju problema da plaćaju obaveze. Onda će pući kreditni mehur.“
List piše da bi Erdogan još uvek mogao da spreči kolaps, ali samo radikalnom promenom kursa. „Morao bi da se oprosti od svoje antizapadne politike kao i ekonomske politike zasnovane na gomilanju dugova. Ona je donela megalomanske građevine, ali nije održivi rast.“
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše: „Kako Erdoganu treba mnogo novca da usrećava narod, on se brani od politike viših kamata koja bi mogla da ugrozi privredni rast. Zemlja sa stopom inflacije od 15 odsto hitno treba više kamate kako bi obnovila stabilnost valute. Erdogan svojim načinom ophođenja u krizi rizikuje ozbiljnu štetu po zemlju koja bi se onda mogla zauzdati samo još uz pomoć spolja, recimo uz Međunarodni monetarni fond. Takav scenario bi za autokratu poput Erdogana morao biti noćna mora. Ali on uporno srlja baš ka tome.“
Konzervativni Velt piše da Erdoganu nije ostalo ništa drugo nego da „doziva Alaha kako bi branio svoju nesnosnu ekonomsku politiku“. „Ovu nepriliku bi EU trebalo da iskoristi nudeći nove razgovore, ali i da pojača pritisak. Zemlji treba temeljno saniranje, slobodna Centralna banka, nezavisno pravosuđe, spoljna politika bolje koordinisana sa partnerima iz NATO.“
„EU ne može sebi da priušti da digne ruke od Turkse. Previše je važan strateški položaj ove članice NATO i previše je značajan izbeglički dil. Ako zemlja bude morala da proglasi bankrot, stanovništvo čekaju teške godine. Tu ni svemoćni neće moći da pomogne“, zaključuje Velt.
Više listova podseća na mogući domino-efekat po Evropu. „Od monetarne slabosti brzo bi mogla da nastane bankarska kriza. To bi pogodilo španske, francuske, italijanske i nemačke banke. Ako dođe do sloma, pogođeno bi bilo 6.500 nemačkih firmi koje rade u Turskoj“, piše Merkiše odercajtung.
A to, kako dodaje Hanoverše algemajne cajtung, već raduje evropske nacionaliste: „Ako bukne požar u bankama evrozone, najpre će se u pepeo pretvoriti planovi Emanuela Makrona o tešnjem povezivanju u EU.“
priredio Nemanja Rujević l DW
wpDiscuz