Taman kad je izgledalo da bi Split, Bog ga blagoslovio, mogao jednom postat grad a ne permanentni poligon za mulj, škovace i gradske sinekure, dogodilo se ono što se u Splitu događa redovito kao marenda u Banovine – vratilo se sve na tvorničke postavke.
Ivica Puljak, pošteni znanstvenik s diplomama i košuljom na kopčanje, koji je u Split ušao kao pročišćivač septičkih jama gradske politike, odnedavno je bivši. Ne zato što ga je sustav “samleo”. Ne, ne. On se sam odšarafio, elegantno, bez buke.
Jer Puljak nije ni bio predviđen da ostane.
On je, da oprosti na izrazu, bio smokvin list HDZ-ove duboke Splitske države.
Bila je, je li, fama – “HDZ ne smije više”, “kerumijada je gotova”, “Split se budi”, “urbani val”, “grad budućnosti”.
Ajde dobro. Dajte im jednog pročišćivača na mandat-dva, da se malo ispuše javnost.
I onda kad dođe vrijeme – uvalite Šutu.
Da, Šutu.
A što je, molim vas, šuta u građevini?
Materijal za zatrpavanje.
Krševi, stari beton, keramika, žbuka, cigla – sve se to zbaca oko temelja, da popuni rupe, da inspekcija ne vidi što se dolje valja. Ne mora bit čisto, samo da drži.
I evo sad, Puljak, sav fin, čist, povukao se. Nakon njega – Šuta.
Sada će Split opet imati ono što mu treba:
-
gradonačelnika “na telefon”,
-
urede gdje se zna “ko je koga postavija”,
-
“komunalne akcije” koje idu preko “znate već koga”,
-
i naravno, miran grad pred inspekcijom.
Puljak je služio svrsi. Bio je onaj bager koji očisti glavni mulj, da se ispod može novo nasut.
A sada kreće klasični sloj:
zatrpavanje Puljka Šutom.
Jer Split, kao i uvijek, voli da se stvari ne vide.
Ništa se tu nije promijenilo od Rimljana naovamo.
wpDiscuz
