Znakovita tišina budžetskih profašističkih medija Politike i Večernjih novosti, kao i poslovično zapaljivih tabloida, uz pravu eksploziju komentara na društvenim mrežama i portalima, obeležili su objavljivanje fotografije zabeležene uoči finala teniskog turnira u Umagu, na kojoj su hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović i najbolji svetski teniser Novak Đoković. Srpski je teniser dotakao nebeske visine srpskog patriotizma, osvojivši Wimbledon, nakon britanske deklaracije o Srebrenici, u Srbiji doživljene kao proglašenje Srba za pedofile i genocidni narod. Ali, uhvaćen in flagranti u druženju sa radikalnom hadezeovkom, i to baš uoči obljetnice “Oluje“, ni Đoković više nije tako bezgrešan, nije idealni Srbin-osvetnik iz mitologije, štaviše, nije ni Srbin.
Među nama, još 2007. godine, počinio je neoprostivi greh, rekavši u dalekoj Americi “Nema veze što ste me nazvali Hrvatom, Srbi i Hrvati – to je isto”. Štaviše, svoj je umišljaj i potvrdio 2013. godine, u intervjuu Jutarnjem listu: “I ovoga puta bih se izdigao iznad nacionalističkih žabokrečina, kako ste rekli. Za nekog u inostranstvu jako je teško razlikovati naš narod, granice, ko smo, šta smo. Zato nisam ni zamerio, niti sam pokušavao da objasnim jer i sam znam koliko mi truda treba da objasnim odakle dolazim i gde je taj brdoviti Balkan.” Ipak pobeđuje, pa mu se ponešto i zaboravi, onako dobronamerno, da mu se učini, mlad je, shvatiće šta se događalo i šta bi tek moglo da se dogodi.
Crnogorac od hrvatske majke
Ovako bi to, ako nežno sažmemo reakcije komentatora na portalima, izgledala suština većeg dela reakcija: “Uoči finala teniskog turnira u hrvatskom gradu Umagu, srpski teniser crnogorskog porekla Novak Đoković, kome je majka Hrvatica iz Vinkovaca, proveo je kraće vreme u prijatnom druženju sa predsednicom Hrvatske, Kolindom Grabar Kitarović, promovišući hrvatski turizam u društvu političarke koja besramno negira ustaške zločine nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Dok je, svojedobno, vrhunski plivač Milorad Čavić diskvalifikovan sa turnira zbog toga što je nosio majicu sa porukom ‘Kosovo je Srbija’, Đoković nije igrao za reprezentaciju Srbije protiv Argentine u Davis cupu, a našao je vremena da se sretne sa radikalnom hadezeovkom, i razgovara, valjda, o vraćanju ćiriličnih tabli na zgrade državnih ustanova u toj zemlji. Nema detalja o tome da li su, nakon susreta, otišli u ‘Loru’ na kafu”.
Ni Đoković više nije tako bezgrešan, nije idealni Srbin-osvetnik iz mitologije, štaviše, nije ni Srbin (FOTO: Facebook/KolindaGrabarKitarovic)
Druga, normalnija verzija istog događaja, na istim portalima (državna televizija RTS, RTV B92), mogla bi da glasi: “Vrhunski sportista, učtiv mladić, pravi predstavnik normalnog dela naroda, pristao je da se fotografiše sa predsednicom susedne Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, vodeći računa o državnim interesima, ponašajući se kao istinski ambasador Srbije. Kralj je, car, hvala mu što živi u vreme kad i ja, Srbin za ponos!”
Ostali su komentari pokušaji “dubinske” analize problema Srba i Hrvata, konstatacije da je rat prošao, odnosno kako na neki racionalniji, normalniji način treba komunicirati. Lascivnosti u nekima od njih uglavnom nisu duhovite, više je prostačkih, a najbenignija na tu temu je konstatacija jednog autora da bi se zbog Kolinde “pokatoličio”. Javljaju se i susedi iz Hrvatske(B92) da održe kratka predavanja.
U rangu nezaboravnog Parlova
“Susjedi budite sretni što imate takvog sportaša koji je rame uz rame sa jednim Parlovom, Ćosićem, Draženom… po shvaćanju sporta i upornosti. Što se politike tiče, Novak bi sve vodeće političare ovih novih zemljica trebao okupiti u jednoj dvorani i 2x godišnje im održati predavanje o: toleranciji, upornosti, prijateljstvu, anti ksenofobiji, svjetskom razmišljanju i svim onim stvarima koje nedostaju u glavama naših političara”, piše ZG TOM-šrauba. Izvesni “učitelj” će, pak, ustvrditi kako “trenutno u Hrvatskoj ne postoji tako kvalitetan sportaš, a pogotovo ne sa takvim pozitivnim stavovima i odgojem”.
Sad, da ne bude zabune, porodica Đoković je iz Crne Gore, ali je Đoković “Crnogorac” utoliko što je to u poslednje vreme sinonim za izdajicu zajedničke stvari, budući da je ova država priznala Kosovo. A “Hrvat po majci“, za neke autore koji se sa nostalgijom sećaju devedesetih znači “celi Hrvat”, a šta to podrazumeva – nema smisla ponavljati. Ratoborni “Ja” sa “Devedesetdvojke” drži lekciju iz patriotizma, “E, moj Nole, dzaba tebi svi wimbledoni i ostali trofeji.” Pokušava da bude i duhovit: “Ajde sad… mozda ga je pozvala i da uvelica svojim prisustvom 20 godina od proterivanja Srba iz Krajine, ispasce od njega pravi Crnogorac…”.
Dobio je prvi igrač sveta kod jedne čitateljke portala B92 “veliki minus”, jedan je čitalac osetio “gorki okus u ustima”, drugi počeo da navija “za Rafu”. Razvila se polemika, blago rečeno svađa, “za” i “protiv”, a ni Hrvati nisu samo stali iza Đokovića, već su mu pripisali i to da je “uvlakač“.
Džaba i Wimbledone (FOTO: FAH)
Čast prestoničkih žutih patriotskih roto proizvoda spasao je švajcarsko-nemački (Ringier Axel Springer) Blic donoseći obimnu izmišljotinu, oslonjenu na izjave neidentifikovanog sagovornika, pod naslovom “Kolinda iz zasede zaskočila Noleta“. Znamo kakvi su Hrvati, logično je da takve budu i Hrvatice: “On je bio gost na turniru, išao je u VIP prostorije, tamo ga je presrela Kolinda i zamolila da se slikaju. Nole je izuzetno pristojan i nije mogao da je odbije, pogotovo što se tada slikao sa svima koji su to tražili”, citira Blic “Noletovog prijatelja koji je bio na turniru”. Nije, kaže, Đokoviću bilo ni na kraj pameti da se slika sa bilo kojim političarem, ali, eto, desilo se. “Loše bi bilo da je bio nepristojan. Ovako, možda nije ispalo OK po Novaka, ali je, s druge strane, pokazao da smo mi Srbi dobri i pristojni momci”, izgovara isti “izvor” Blica.
Igramo tenis, al’ što bijemo
Da bi sve bilo “srpskije”, plasira ova štampana stvar i fotografije na kojima su sa hrvatskom predsednicom Aleksandar Vučić (inauguracija) i Tomislav Nikolić (regionalni skup u Budvi).
Nema sloge među Srbima, iako je živi dokaz da se mogu pobediti i takvi “vekovni neprijatelji” kakvi su Britanci; pobeđivao je u Wibledonu, a ovdašnji ga je analitičar nazvao “eksponentom krupnog nadnacionalnog kapitala, igračem lihvarske internacionale” (Ljubodrag Duci Simonović, bivši košarkaški reprezentativac). Nema mitološke sabornosti (ne želite da znate šta je to), čak ni oko patriotske misije Novaka Đokovića. A ona se može uspoređivati jedino sa ključnim pomalo zaboravljenim (manijakalna izmišljotina), podvigom srpskog majora Tankosića. Ovo već želite da čujete, reč je o objašnjenju neoborive činjenice da Englezi mrze Srbe (više nego drugi, naravno). O tome je pisao beogradski “Kurir”, neposredno nakon Đokovićevog trijumfa u Londonu. Naime, niko ne zna zašto, ali je Vinston Čerčil, kao dopisnik iz Drugog burskog rata, napisao tekst kojim vređa Srbe. Kako dolikuje ondašnjem Beogradu, napis je pročitan u jednoj beogradskoj kafani, naglas. To je čuo i major Tankosić, te se zarekao da će, ako se ukaže prilika, tog Čerčila prebiti. Ne lezi vraže, Čerčil se Orijent ekspresom vraćao u Englesku, a voz je na nekoliko sati stao u Beogradu. Izađe Čerčil, je li, da prošeta i jede, svrati kod “Grčke kraljice”, ne zna se ko ga je i kako prepoznao, tek obavestiše o njegovom prispeću i majora Tankosića koji je obitavao u kafani “Zeleni venac”. Dotrča Vojislav do “Grče kraljice”, kažu da se Čerčilu obratio pomalo neprilično (“Odi, mamu ti pegavu!”). Onda ga je majorski razbio, da bi budući britanski premijer morao da bude ispraćen do stanice uz policijsku zaštitu. Znamo šta je posle bilo, Čerčil iz inata podržao Tita, a ne Dražu i tu smo gde smo. Tako je bilo, zašto verovati tuđoj propagandi. To je stvar za homogenizaciju, a ne nekakvo slikanje sa krajnje problematičnim fanovima. A i ta diplomatija…
Lupiga.Com
wpDiscuz