Published On: Pet, pro 18th, 2015

KOLUMNA KOJA JE POSTALA VIRALNI HIT: Da li u stvari želim samo seks?

Sve moje kres kombinacije su tužne. Sećam se prve, bio je to neki dečko s kojim sam se poljubila u klubu. Dogovorili smo se da se vidimo tih dana. Imala sam 23 godine i do tada, jebala sam se samo iz ljubavi. Sa tih dvadestak godina, ponavljala sam sebi kako seks ne treba da mi bude događaj. Ne mogu večno kriti koliku tremu imam. Obukla sam farmerke i ljupki roze džemperić sa šljokicama, imala sam čak i neke šarene gaće iz HM-a na koje sam bila izuzetno ponosna, jer su bile iz inostranstva.
___________ piše: Marija Ratković l vice.com
On je živeo na Voždovcu posle crkve, ja na Zvezdari, i dok sam čekala četrnaesticu mislila sam “to je to, ako dođe, idem, ako ne dođe, ne idem”. Stiskala sam mali plastični mobilni telefon u ruci i preznojavala se. Našla sam zgradu i ušla. On me je dočekao sa osmehom od četrnaest zuba i seli smo na neki mini kauč sa narandžastom jambolijom. Živeo je sa sestrom u iznajmljenom stanu. Imao je devojku. Ja sam, kao i obično, bila ludo zaljubljena u nekog ko me neće, pa sam čvrsto odlučila da promenim svoj život, da postanem drugačija, modernija, bolja, da se jebem više i budem srećnija. I eto me tu, kako popravljam život u nekoj garsonjeri na Voždovcu dok sedim u neprijatnoj tišini sa čovekom koga drugi put vidim. Mislila sam da ću izgoreti. To je kao kad čekaš prvi poljubac, samo što možda neće biti prvog poljupca, jer možda će ti pre nego što te poljubi staviti ruku ispod majice, farmerki, ne znam, možda je nekad s poljupcem lakše, nekad teže. Mi smo se poljubili.
Znam da je lakše ako se malo popije, ili slično, ali uzbuđenje prvog seksualnog prestupa je bilo nešto autentično, celo telo mi je pulsiralo od straha, sramote i uzbuđenja. Seks je u odnosu na to bio vrlo oslobađajući, kao prostor sigurnosti i slobode. Toplota koju sam osetila te noći u bliskosti sa tim dečkom koga jedva da poznajem bila je nešto što me je potpuno promenilo. Nije bilo nikakvih očekivanja, nisam morala da čuvam vezu/odnos (jer nije ni postojao), nisam morala da se dokazujem, nije mi bilo stalo da li ću ga nehotice povrediti, kao da je neko sve moje pozno-adolescentske muke spakovao u jedan veliki kofer i izbacio. Ujutro smo se izgrlili kao najbolji prijatelji i on je izgovorio ono što sam već znala, da ne bude zabune “Ovo je samo seks, znaš?” Tad sam klimnula glavom, “Znam” i nasmejala se.
A danas sam ubeđena kako je samo seks zapravo bolji od svega ostalog što nam se nudi.
Samo seks je strava
Rekla sam da su sve moje kres kombinacije tužne ne zato što se, uprkos divnom seksu, nismo zabavljali posle, već upravo zato što jesmo. Svaki put kad sam pokušala da imamsamo seks, i kad je taj seks (valjda zato što je bio samo seks) bio strava, oslobađajući, pun poštovanja i razumevanja na nekom telesnom i životnom nivou – i ja, i svi ostali s kojima sam se jebala, poželeli smo da to bude tako stalno, ušli smo u duge ljubavne veze koje smo uglavnom završavali uz puno bola i patnje. A predivni samo seks se pretvorio u nepoverenje, strahove, optuživanja i visoka patrijarhalna očekivanja. Veze su prošle, ostala je tuga i razočarenje. I tako sam otprilike razvila odvratni i ograničavajući strah od veza.
Mogu da motam film napred-nazad milionima puta, i opet mi nije jasno kako su se ti muškarci od nasmejanih i opuštenih dečaka s kojima sam se radosno jebala i pričala o svemu u prvo vreme, pretvorili u muškarce koji ne mogu da izađu na kraj sa mnom, koji me uvrede ili povrede, koji počnu da lažu ili skrivaju, koje ostavim ili me ostave u suzama. Ali nisam to samo ja. Evo, pokušajte da se setite oko čega ste se posvađali sa voljenom osobom poslednji put. Raspon ljubavnih svađa se kreće u začaranom krugu od nepoverenja i nezadovoljstva, preko gorkog međusobnog okrivljivanja do rezignacije, prećutkivanja ili laži. Nekada počne od načina na koji neko ostavi stvari iza sebe, nekad od pogrešnog pogleda ili prevrtanja očima, ali se završi u paklu urlanja i plača, lupanja vratima ili okrenutih leđa u krevetu, u najboljem slučaju. U najgorem, neko dobije šamar.
 
Koliko je seksa u samo seksu
Pošto nikad nisam bila uspešna u kres kombinacijama jer su se ili pretvorile u duge i mukotrpne veze, ili završile u fioci one-night stand, napravila sam mini-anketu o tome kako se i koliko često ljudi zaista jebu u kres kombinacijama. Rezultati su bili porazni, jer sam saznala da se ljudi sa svojim kombinama jebu u proseku jednom mesečno i da tim seksom često nisu zadovoljni. To praktično znači da, ako niste u vezi, potrebno je četiri kres kombinacije da bi se podmirila iole normalna potreba za seksom u kojoj bi se seks održavao jednom nedeljno. Nažalost, ne poznajem nikog ko uspeva da hendluje stalni priliv seksa sa više od dve osobe, ako izuzmemo javne ličnosti koje možda imaju obožavaoce, ljude koji su na specijalizovanim forumima, ili muzičare (uvek se pričalo da muzičari dosta jebu, ali ja ne umem da sviram). To je, ako se razume da većina ljudi oko mene nisu u stalnim vezama, dosta porazna statistika. Zaključak koji sam izvukla je da ljudi “prirodno” moraju da teže vezama, jer će u vezama obezbediti izvor stalnog seksa, i što je još poraznije, da će te veze zbog kakvog-takvog seksa održavati uprkos “nepomirljivim razlikama”.
Ključni trenutak koji opredeljuje budućnost kres kombinacija je početak. Jako je retko da ljudi u početku znaju šta hoće, jer je početak uvek vezan za upoznavanje. Seks takođe povezuje ljude, upravo zato ga neki ljudi izbegavaju ili svode na “jednom mesečno”. Prosto je nemoguće da neko stavi svoj kurac u mene, a da sakrije sve ostalo (pogotovo mislim na jamboliju, koju je nemoguće ne primetiti). Iz mog iskustva, oni koji nisu ništa krili, najbolje su jebali. Ali, teško je biti iskren prema sebi, i još teže prema drugima, i priznati u iole razumljivoj i nedvosmislenoj formi da je dobar seks možda jedina stvar koju delite, i da to nije manje vredno od, recimo, filmskog ukusa ili profesionalnih izazova, ali takođe često nije dovoljno za vezu. Romantični ideali od nas zahtevaju da idealizujemo odličan seks i guraju nas u to da izmaštamo dodatno vezivanje za nekoga s kim delimo (samo) mnogostruke orgazme. Kao što je anketa potvrdila, seks je retko lepa zabava u našem društvu, pa ljudi često dodaju raznovrsna i zbunjujuća osećanja u seksualnu bliskost.
 
Neću soft-core poljupce i ruže
U vezama, uz duboka i lirska osećanja seks se po pravilu pretvarao u soft-core ljubić iz osamdesetih, gledali bismo se u oči, trljali po kosi i govorili jedno drugom u infantilnim deminutivima, uživali u doručku ili prduckali ispod jorgana uz film. Sve se otimalo kontroli, a pokloni koje sam dobijala za godišnjice i rođendane kretali su se u smernom rasponu od saksija cveća, frotirskih pidžama do knjiga, filmova, praktičnih komada odeće. Ništa od posete seks šopu, ništa od izazovnog donjeg veša, iznenadnog ili uzbudljivog seksa na neobičnim mestima, imala sam osećaj kako se za ljude koji me vole nedvosmisleno pretvaram u aseksualnu osobu pored koje imaju želju da mirno spavaju. Ta seksualna neutralnost u vezama, i nemoć da nešto promenim, jer nisam želela da izgubim divna i plemenita osećanja koja su gajili prema meni (i ja prema njima), dovele su me u paradoksalnu situaciju.
 
Najgori zbun koji sam doživela je da se neraskidivo i istinski zbližim i vežem upravo zbog iskrenosti i odsustva (romantičnih) iluzija, da poistovetim vrhunski seks sa nepostojanjem sublimiranih osećanja kao što su zaljubljenost ili romantična ljubav. Sloboda kojoj sam uvek težila, beskrajno razumevanje ili iskrenost za mene su postali mogući samo ukoliko ja ili neko drugi usled hajpa, koji doživimo u doba zaljubljenosti, ne osećamo baš previše toga. Gajila sam apsurdno verovanje da mogu da budem potpuno iskrena i da govorim svoje najintimnije fantazije nekome samo ukoliko se ne plašim da će me taj neko odbaciti (što je istina), ili ako mi uopšte nije stalo, čak i da me odbaci (što je besmisleno). Iako sam već pisala o tome kako mi se zaljubljenost ne dešava često i nisam neki fan poruka sa srcima koja se okreću, tegobna mi je ideja o tome da nas zaljubljenost tera da se konstantno predstavljamo boljim nego što jesmo (odnosno manje-više lažno) i da se s godinama neminovno suočavamo sa nestankom iluzija i teškim i bolnim neprihvatanjem suštinskih delova našeg bića, kao što su različite seksualne fantazije naprimer. Ko bar jednom nije poželeo da ga partner voli zbog onoga ili uprkos tome što jeste, neka odmah prestane da čita ovaj tekst.
 
Sa vezivanjem i bez vezivanja
Posledično, verujući da je to nemoguće, najbliskiji i najotvoreniji odnos nisam ostvarila sa ljudima s kojima sam bila u vezama, već onim kojima uopšte nije bilo stalo do mene, bar ne na ljubavno-romantičan način. Kada sam shvatila da sam praktično nesposobna da zasnujem iskren i otvoren partnerski odnos, pala sam u tešku depresiju, a sve što znam o vezama, sve što sam doživela i sve što očekujem od međusobnog odnosa dvoje ljudi postalo mi je nerazumljivo i komplikovano. Uz ideju da je moguće biti otvoren i iskren samo uz odsustvo zaljubljenosti, upala sam u teški patos i razočaranje, koje je sto puta teže nego što bilo kakav bedak što ga raskid romantične veze može izazvati. Ta tuga koju sam osećala zbog promašenosti ljudskih odnosa, odsustva istinske intime u romantičnim vezama i sopstvene i tuđe nemogućnosti da zaista prihvatimo druge ljude, da ne robujemo konvencijama i da se prosto volimo i uživamo u zajedničkom vremenu i bliskosti kao što to činimo u prijateljstvu, možda može da se osim teške depresivne epizode, podvede i pod egzistencijalnu krizu.
Zbog toga što su kres kombinacije tužne, odlučila da ih više nemam. Ne zato što verujem u veze. Baš suprotno, tek u veze ne verujem. Ali mislim i da mi još uvek nismo na mentalnom stupnju razvoja da pojmimo samo seks, odnosno seks bez obaveza, društvenih konvencija, bez sumnjivih očekivanja, uvreda ili etiketa – kao lepo i prijatno iskustvo. I nije ni čudo da ne možemo. Svi oko nas satanizuju seks, pa u svakoj prilici pomenem koliko mediji i govorkanja prave razliku između, prvih i drugih žena, “majki” i “kurvi”. Kad kažem kurve ne mislim na seksualne radnice, već na kolokvijalni naziv za one žene koje “nisu za vezu”, koje nikad nećeš upoznati sa roditeljima i babom iz sela, koje nećeš odvesti pred oltar i nikada nećeš posaditi svoje sveto seme u njihovu utrobu, i iz njih neće izrasti tvoja deca jer one tog plemenitog čina nisu dostojne. Ali dobre su za jebanje.
 
Hetera-normativ, stara grčka i šaputanja na jastuku
A ko je meni dobar za jebanje? Skoro niko. Udala bih se još tu i tamo, za nekog ko lepo govori, za nekog stasitog ili pametnog, hemičara ili hotelijera, za nekog ko predivno piše ili fotografiše ali jebanje… Jebanje je dosta ozbiljnija stvar. Čak i uz sopstvenu svest o teškoćama istinskog vezivanja, kako da se čak i samo jebem sa nekim, ko smatra da je seks nešto prljavo, manje vredno, ili u najboljem slučaju – da je to jednosmerna ulica do veze, do braka, do “krune jednog uspešnog odnosa”. To je kao da se svesno pretvorim, iz divne i izazovne “devojke za jebanje” u staklenim platformama (ovo je stilska figura, ne nosim zaista staklene platforme u seksu), u bosonogu pepeljugu, ženu bez slobodnog vremena i bez frizure koja histeriše što on kasni na ručak koji sam spremala satima ili tako nešto. Kako da poželim vezu, kad veza u društvu koje gaji heteronormative i patrijarhalne vrednosti since 5 v. p.n.e. za mene kao ženu znači manje poštovanja,manje ljubavi više mržnje (žižek/horvat, pozz!), nadasve manje iskrenosti i naravno manje seksa nego samo seks.
 
Ponekad maštam o tome da ću kad dođe rat otvoriti javnu kuću na Terazijama, da ću zajedno sa istomišljenicama biti seks radnica, u nekoj vrsti ilegalne privremeno-povremene komune koja bi radila na principu kombinacije dobrovoljnog, bezbednog i neosuđujućeg seksa, muzičkih i književnih večeri, vrtića, pet šopa i kontraobaveštajne službe. Zamišljam da se na istom mestu nađu svi prognani i sjebani od strane društva (kojih je sve više i više) i da istraže zajedno koje su to zajednice, i kakvi su to ljudski odnosi bolji od ovih koje smo u stanju sada da imamo i koji nas muče. Svaki put kad bi mi neki muškarac na jastuku pričao o svojim najintimnijim željama, kad bi se pretvorio u dečaka koji nešto želi, u nešto veruje ili se nešto pita, slobodan od straha od osude ili nepoverenja, poželela sam da zauvek budem kurva kojoj će se poveravati, koju neće lagati, i koja će zbog toga uvek biti na njegovoj strani (dobro, osim što su kurve ko i psihoanalitočarke, plaćene za to). Pre neki dan sam, indisponirana današnjicom, tvitovala: Da sam u Staroj Grčkoj, ja bih bila ona riba Hetera što se u pauzi od jebanja dobro oblači i priča o politici i filozofiji i za to je plaćena.
 
It’s complicated
Samo seks često zna da smara. Ko na Fejsbuku, It’s complicated. Rekao mi je skoro neko – ti odbijaš sve, zato što si snob. Iskreno, malo sam se zamislila. Ako zanemarim što je reč snob uvredljiva, možda bi i moglo da prođe kao tačno da sam, kad dođe do seksa, razmažena i nepopustljiva izbiračica. Istina je, zaista je kratak spisak onih s kojima bih legla u nenamešten krevet (ili na jamboliju), čiji bih kurac stavila u usta i poželela da me jebu u nekom haustoru uz neki prljavi zid. Nalik na onu crticu s početka, iscimam se, dođem, skinem se, ali umesto nasmejane i opuštene osobe kojoj je drago što me vidi, naiđem na nekog da me drlja pun gorčine dok ne odluči da je dosta, ustane i zakopča se. Na to ostanem bez teksta. Ne znam da li je gore kad ima veliki ili mali kurac. Ne znam da li je gore da ima devojku ili da nema, da je jebao puno ili nedovoljno, da voli ili da mrzi žene. Ne znam da li je gore da je muškarac ili da nije. Često ne umem da izaberem, pa samo produžim dalje. I to ne zato što ne volim seks, već upravo zato što volim.
Najčešće me odbije to koliko ljudi pogrešno doživljavaju seks. Koliko odrađuju neki zamišljeni scenario, koliko se takmiče ili trude da impresioniraju one kojima uopšte nije stalo da ih neko impresionira. Sa najboljim drugom često citiram intervju sa Death Grips, u kome MC Ride kaže čuvenu rečenicu “Nisam baš nešto oduševljen ljudskim dostignućima”. Otprilike je to moj generalni stav, o seksu i o životu. Teško da će me bilo čije veštine, talenat ili performanse ostaviti bez daha. Uglavnom mi je (o)tužno koliko ljudi prodaju fore okolo, koliko komplikuju i koliko ispadaju smešni. Evo ako niko neće to da kaže, ja ću: svaki put kad imitirate fore iz pornića, bučno fejkujete orgazme ili pljeskate žene po dupetu (sem ako to nisu tražile same) seks ispada zastrašujuće prejadno, otprilike kao istočnoevropska parodija emtivija. U najboljem slučaju zabavno, ali nikako ne strava.
 
Malo sreće to je sve, zar tražim previše
Ljude sam zavolela u seksu, najviše dok su grešili, dok su mislili da su smešni ili jadni, dok su se srčano trudili. Nije da me loži da je neko smotan (to bi baš bilo gnusno), ali recimo da me više od svega gane ljudskost. Mislim se, de si pošao, i ti bi da jebeš a sastavio si se u frajera malopre i samo što se ne raspadneš, pažljivo si se zapirao, zagledao nesavršenosti na koži u kupatilu pred ogledalom, birao muziku, cupkao si nogom pre nego što sam stigla i kad sam rekla da kasnim jednom si opsovao i zamalo se predomislio. Fascinantna mi je odvažnost, odlučnost nekog da jebe, dok istovremeno zna da nema nikakve sličnosti između njega i porno glumaca ili sportista jer malo ima stomak, malo nema kose, a i kurac je manji, možda je malo kriv, i ne može tek tako s vrata, ili može i hteo bi sve odmah, i sve za dve sekunde… Niko nije savršen, niko nije isti, i to je ujedno i najdirljivije i najlepše u seksu.
Ponekad i ja mislim da tražim previše, kad govorimo o seksu. Previše je želeti da neko u krevet ne unosi baš sve svoje frustracije, da se jebe fino, sportski i fer, da voli i prihvati moje i svoje (pogotovo svoje!) telo, da me ne jebe iz očaja, tuge, samoće i da ne oseća krivicu posle jebanja, da me ne izbaci na ulicu, ili pokuša da me ubije i zakopa da uništi svaki trag o tome. Seks je čist. Zašto se ne bismo jebali više? Zašto ne bismo vodili računa o kontracepciji i zaštiti od polno prenosivih bolesti? Ne moramo da volimo baš sve ljude koje jebemo, ali zašto ne bismo elementarno poštovali nekog ko je dovoljno hrabar i voljan da se skine pred nama, spolja i iznutra? Zašto bismo iz straha ili besa odgurivali ljude od sebe, čak i u toku seksa? Evo, meni nekad bude žao kad pomislim da se nisam u životu dovoljno jebala, jer prosto – nisam imala s kim. Ne mogu da se smaram sa svim tužnim ljudskim sudbinama zbog kojih su postali gorki, drski ili loši, nisam plaćena za to. Život ide, život je prekratak za imalo lošeg seksa.

guest
14.7K Komentari
Najstariji
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare