Published On: Wed, Oct 21st, 2020

Drugi svjetski rat: Kako u Kragujevcu pamte streljanje u Šumaricama

U Kragujevcu se obeljžava 79. godišnjica streljanja u Šumaricama.

Iako od prvih đačkih dana Kragujevčani uče o tome kako su u listopadu 1941. streljane  tisuće njihovih sugrađana, mnogi i dalje polemiziraju o broju ubijenih, a u nekim kragujevačkim domovima ovo je dan o kom se – šuti, piše BBC na Srpskom:

Streljanje Kragujevčana u Šumaricama obelježava se svake godine 21. listopada održavanjem Velikog školskog  sata – molitvom za streljane  žrtve.

Dragana Miletić iz Kragujevca sudjelovala je pomenu kao i gotovo svih prethodnih godina. Za nju mesto stradanja Kragujevčana govori o tragediji i besmislu.

„Važno je da se osvrnemo i na to koliko ljudi u ovom trenutku širom sveta gine. To je najveća poruka Velikog školskog časa”, kaže Miletić za BBC na srpskom.

Miletić pomene pamti po minuti šutnje.

„U tom minutu ćutanja kada je na levoj strani Šumarica nekoliko hiljada ljudi, a sa desne samo spomenik – tu je sve sadržano.

„Ja sam gotovo svake godine na Velikom školskom času, svake godine sam se ježila od tog muka. Taj muk sve govori. On je i opomena”, kaže Dragana dok korača ka spomen-parku.

U Šumaricama je ove godine održano je opelo, odsvirana himna, a usledio je i aplauz.

Minuta ćutanja ove, a ni prethodnih nekoliko godina, nije bilo.

Šutnja i propaganda

Stihovi Krvave bajke jedna su od asocijacija Jovani Gligorijević na to kako joj je u školi govoreno o ovom događaju.

„Kada si mali, gurnu ti Desankinu (Maksimović) Krvavu bajku i to ti postane sinonim i izađe ti na nos i školski čas i Krvava bajka i parole poput Dosta su svetu jedne Šumarice i Pucajte, ja i dalje držim čas, što zapravo niko nikada nije rekao”, priča Jovana za BBC na srpskom.

Ona je rođena u Kragujevcu i kaže da je tokom odrastanja u ovom gradu čula različite priče o tragičnom događaju iz Drugog svetskog rata.

spomen park šumaricePark je od 1979. kulturno dobro

„Za mene kao osobu koja se rodila u Kragujevcu, dugi niz godina to nije značilo ništa. U spomen parku Šumarice izgrađen je istoimeni hotel u kom se održavaju svadbe.

„Kada prolaziš kroz spomen park, pre stratišta, uvek je bio dečji park. Nama je to uvek bilo mesto za igru. Onda pođeš u školu i počnu da te uče o tome šta se tamo desilo. Ne znam kako se to prezentuje danas, ali u vreme kada sam ja pošla u školu, 1989. godine pričali su nam razne mitove, poput toga da su deca ubijana u učionicama i slično.

„Sa šest ili sedam godina, to može da ti ostavi ozbiljne traume”, priča Gligorijević.

U nekim porodicama u Kragujevcu se i danas ne razgovara o tome šta se dogodilo tog oktobra, kaže ona.

„Neretko se dešava da sasvim slučajno saznate da je neko od vaših stradao”, kaže ona.

U porodici Gligorijević se o tome priča. Jovana je čula da je jedan njen predak bio trgovac i da je znao da će doći do streljanja, pa je nakupovao mnogo crnine koju je posle prodavao.

„Kada odrasteš i čitaš i pričaš s ljudima kako je to zaista izgledalo, zaista shvatiš razmere tragedije.”

Što se dogodilo 21. listopada 1941. godine?

Pre 78 godina, u Kragujevcu i okolini ubijeno je više od dve hiljade ljudi.

Iako se u prvi mah govorilo o više od sedam hiljada ubijenih, a zatim o pet hiljada žrtava, prema podacima Muzeja 21. oktobar streljano je 2.264 ljudi. Streljanje je preživela 31 osoba.

„Niko ne zna tačan broj mrtvih. Te brojke se i dan danas povećavaju i smanjuju, a pojedinci ih doživljavaju samo kao statistički broj”, kaže Marija Planić.

Ono što se sa sigurnošću zna je da se tog 21. oktobra dogodila rafalna paljba o kojoj u Kragujevcu nije smelo da se priča.

spomen park šumarice
U Kragujevcu je održan Veliki javni čas

Pet dana ranije, na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca 16. oktobra 1941. kod sela Ljuljaci, napadnut je nemački 3. bataljon 749. pešadijskog puka.

Samo nekoliko dana ranije, 10. oktobra, glavnokomandujući general okupacionih snaga u Srbiji Franc Beme objavio je da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika, muškarca, ženu ili dete, biti streljano sto zarobljenika ili talaca, a za ranjenog 50.

U napadu kod sela Ljuljaci je stradalo devet, a povređeno 27 vojnika. Jedan od njih kasnije je podlegao povredama.

Major Paul Kenig, najviši nemački oficir u Kragujevcu, dobija naredbu i kvotu od 2.300 ljudi koje treba streljati.

spomen park šumarice
Spomenik đacima u spomen parku

U Kragujevcu i okolnim selima 19, 20, i 21. oktobra kvota je ispunjena.

Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, ali i Roma, čistača cipela, starih između 12 i 15 godina.

spomen park šumariceSpomen park osnovan je 1953. godine

Čitav oktobar je u Kragujevcu posvećen žrtvama stradanja, a Marija Planić kaže da se to oseća u gradu.

„Na taj način ih čuvamo od zaborava i šaljemo jasnu poruku da to nikada više ne sme da se dogodi”, priča Marija za BBC na srpskom.

spomen park šumarice
Položeni su venci

Veliki školski sat

Od 1971. godine u spomen parku kod spomenika streljanim đacima i profesorima, održava se centralna komemorativna svečanost – Veliki školski čas.

Spomen park je osnovan 1953. godine na površini od 352 hektara na kojoj se nalazi trideset masovnih grobnica. Od 1979. godine kulturno je dobro.

Kragujevac je 21. oktobra 1944. i oslobođen.

U znak sećanja na isti dan 1941. table sa nazivima ulica i brojevima u tom gradu crvene su boje.

„Današnji dan je nacionalni praznik, ali nisam zadovoljna kako su ljudi izvan Kragujevca upućeni u ono šta se ovce dešavalo 1941. godine.

„Dobro je da se Veliki školski čas prenosi direktno na Radio-televiziji Srbije, ali mislim da to nije dovoljno. Čini mi se da bi 21. oktobar dobio mnogo jaču konotaciju da je vezan za Beograd”, zaključuje Planić.

Dan sećanja na srpske žrtve

Od 2012. godine 21. oktobar obeležava se i kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Za Jovanu Gligorijević ovo je ipak trebalo da ostane dan posvećen kragujevačkim žrtvama.

„Današnji dan treba da bude dan sećanja na streljane u Kragujevcu, kao što jučerašnji dan treba da bude dan sećanja na streljane u Kraljevu.

„Oba masakra se nisu dogodila pre hiljadu i po godina, pa da možemo toliko da se odmaknemo od njih, da ih uopštimo do tog nivoa. Potomci stradalih su i dalje živi. Ljudi koji se sećaju tih događaja su i dalje živi. Iz poštovanja prema žrtvama treba da se sećamo baš njih.”

Masakr u Kraljevu je naziv za masovna streljanja građana Kraljeva koja su u oktobru 1941. za vreme Drugog svetskog rata u okupiranoj Srbiji izvršile nemačke okupacijske snage. Streljanja su se dogodila u znak odmazde zbog ustaničke aktivnosti u okolini grada, odnosno kako bi se terorom deblokirao grad.

Prvi taoci su uzeti 14. oktobra, potom je u noći između 15. i 16. oktobra streljano 1.736 ljudi.

Kasnije je još jedna velika grupa građana zarobljena na prevaru i streljana dva dana kasnije. Ukupno je ubijeno 2.190 ljudi koji su evidentirani imenom i prezimenom.