Iako su cijeli radni vijek proveli na radnom mjestu, gotovo 40 godina, danas umirovljenici u Bosni i Hercegovini jedva sastavljaju kraj s krajem.
-Ja ne kupujem meso. Nisam ljubitelj. Ujutro mazalice i čaj. Za ručak skuham kupus. Ne kuham s mesom. Odnosno skuham komad, nekad s piletinom. Teško je umirovljenicima s jednom mirovinom još kad je čovjek bolestan, kaže umirovljenica Sevleta Ahmedinović za BHRT.
Sevleta priča, umirovljenici sve manje uspijevaju ostvariti svoja prava i u zdravstvu. Njezin suprug je teško obolio i kao takav našao se na dugačkoj listi čekanja.
-Ja muža sve privatno vodim, a jedan pregled je 50 KM. Na gastro me nikada nisu pozvali. Slučajno sam pitala sestru, tko vam je od doktora. Kaže doktor Salkić. Rekla sam joj da mi je on jako potreban, da godinu i pol dana čekam i da me nikada nisu pozvali. A bolest ne pita. Bolest napreduje i napreduje – kaže Sevleta Ahmedinović.
Za ovakve i slične ljude ministrica vanjskih poslova Bisera Turković je rekla da je ‘narod pomalo razmažen’, a Fadil Novalić im, dok žive na kupusu, priča kako nikad bolje nije bilo. Nekad smo gledali Ali G, danas ga živimo.
Izvor:BHRT
wpDiscuz
